Бранич
680
Б Р А Н И Ч.
БРОЈ 20.
У Тоичидеру, као што рекосмо, има нрско 200 само малолетиих осуђеника. За наше прплике заиста жалосна нсјава. II они сем оно мало нешто што уче но мало књигу, на н то не сви, највећи део времена проводе у залуд, а кад толики млади п здрави дечаци тако укуппо време узалуд нроводе, свак мислећи може ногодити шта од њих бива и шта им на памет не дође. Зар је то некаква важна привреда бајаги за државу, што ће онн пропзвестн нешто кукуруза, јечма, жита, некаква цвећа 1 ), што се надгледају 5—6 крава државнпх и два трп бика и још друге којекакве ситнице, које се представљају као некп прпход. а да ли овај нриход у сразмери одговара и потрошку којн је преко годпне учињен док се до бербе дошло употребљујући диевно једно на друго у најмању руку по 200 радних осуђеника и шта је опет на њих утрошено — то се не показује. По нашем мишлењу далеко би више и корисније но др жавни интерес било, кад би се на место свега овог усева само пасуљ производио за израну осуђеника, те се неби бар и за тај артикал хране морао новац издавати. Или бар да се и све то жито и кукуруз за израну осуђеника употреби, те ои се бар у толпко мање новца пз главне благајне морало издавати. 2 ) Поред овога још ћемо само мало узгред нешто и о школи осуђеннчкој напоменутп а на име: да бп и ову требало другојачије и практичније уредити п све излишно из ње изба1-1 Кад рекоомо цвеће. Ми пмамо колосалних паркова у Топчпдеру, код фннансије и у граду, и имамо свуда п некакве етакдене баште, на обдржавање п обслужпкање којих се осуђеници употребљују, па при свем тои као н.то нам један са свим меродаван и надлежан каза, ипак су нам Земункиње ове године прско 10(10 дуката само на цвећу из наше престолнице однеле, а наши нлаћени државни багатовани срећни су кад нам продаду по једну киту цвећа па п то кад најпре платимо по неколико динара те се до њих довеземо, а они, којима стоје на расположењу и осуђеници не могу да справљају и продају ките цвећа на пијаци. 2 ) Опет морамо приметити, да је у нас омиљенија небрига него рачун и брпга. Зар се то може разумно оправдати, што за оне исте осуђенике, каји у Топчндеру оно 4—5 крава чувају, негују, музу и млеко приватним шпекулантима нродају, управа казпенога завода за њпх кад се разболу купујс млека од прив. млекара, а купује и јаја за болницу ма да има доста простора где би се држале џеколико кокошака за домаћу потребу завода. У цирпшком и лепоглавском заводу могу управ& у самом здању да хране свиње од одпадака и сплачина па маст и млеко да употребе на изхрану оеуђеника, а ми код толиког простора, код толикпх одпадака и плачпна не можемо ни једно свињче на олакшање изхране оеуђеннка да одхранпмо. Пама је лакше све то купити него ието рационално уекономисати у корист државне касе нарочито онде где је резултат известан.