Бранич

ЈБРОЈ 21.

Б Р А Н И Ч.

725

Ако сада иређемо на непое_редне доказе отс ус.гва . св_аке г рпже савестн код крнвна. ми надазнмо као нрви зна,к : натвпљс.тво за учпњено шло ил/и незаловољство гито оно ник иот јлшо узвтиено . Ролан је иснразиио своју пушку на деднога од својпх пријате.т.а, иа впдећи да овај шгје умр'о, он је у.,викнуо: „Он још нпје мртав, треба да га довршим." Оп и усие да га сасвим убије; буде ухваћеи и кад су га у апсану воднлн пзговорио је: „Задовољан сам што сам ово учпиио, сада ми могу главу отсећи." Супружинцн Буке пуцаше на једног судију; кад су ухваћени онп обоје изразише да им је најжалије шго га инсу убплн, но да се ни за то не брпну, јер и ако су проматппли, они су иотпуно веровали да 1ге та довршити њихов син којп у то доба беше у апсу за друге кривице. Рењо је доведен пред суд за убиство своје кћери и њеног љубазника. Он тврђаше да ако би се то имало и опет почети, он би то поново учинио. Лемер пошто је убио своју маћеху, изјавио је да је задовољан што се тако осветио, самомује жао што ипје н свога оца убио, а и на то се био решио. Пред истражнпм судијом он ионови, „да је задовољан што је убно ту жену." Буше и Леклер осуђени на смрт за убиство, показаше иривидну грижу савестн; али кад остадоше усамљени неколпко тренутака пре извршења смртне пресуде, Буше рече €вом другу: „Шго ћемо сада да умремо, то је што смо много веровали речима Рабеа, да смо га убилн ми неби били овде." Крнво им беше што још једно убиство нису извршили. Ф.... дознав од судпје да љубазница, коју је ранио, није умрла, овако се изрази: „Да је ова жена умрла, изгледа ми, да би ја могао бити осуђен на смрт, а тада би само био задовољан." Рено иепитнван о својој кривнци говораше: „Велика је несрећа што га нисам убио, јер само мртвп не могу доћи да пред судом сведоче. Ако би се то имало опет почетп ја се не бн задржао на таким спгницама." Данијел, младић од 22 годнне, дознав у току парнице да његова жртва имађаше 1500 динара, за шта ни он, ни саучесннк му нису пре знали, узвпкну: „Ја сам лепо рекао Шопену, да се мени не допада да убијем човека за 80 динара." 1 ) Пеки пзвестан Волпи, који је убпо љубазника своје кћери, рече стражарима који га иратнше: „Задовољан сам, нисам промашио. Шта ми могу? Да ме осуде на вечиу казну, то мп је све једно, ја имам од при-

!) ЈЈевртез, РкусћсАо^е паШгеИе, II, 343, 345, 600, 604, 210.