Бранич

БРОЈ 22.

Б Р А Н И Ч.

753

не еасвим) из оргаиизације друштвене т. ј. поделе добара, о тему се товори у другој кљизи Миловог дела. Доказ о томе нам је већ ето тај, што породица жнви још и данас, и што постоје закони о наследству и код својине. Кад би каквом несрећом породични жнвот и сксогамско начело носве пропали код данашњих европских народа, па кад бп место тога овладала каква збрка брачних и полнпх односа, тада би брзо и модерни законотворци дошли до убеђења, да за овакво друштво законп о наследству немају смисла, те бп пхједном наредбом п уништилн. — Има ли што ириродније него да у друштву неком у којем ностоји још иородица, и у којем влада нрпватна имовина, деца наслеђују родитеље своје? Пронисујући законе о наслеђу законодавац застуна и казује вољу родител>ску!) у оскуднци тестаментарног наређења, т. ј наређује да буде онако као што би п нначе родитељи обнчно то наредили. Законп о наследству посве прпроднп су и својини. Сва разлика између старога и модернога наследства састојп се у томе што је система старога наследства заснована на иородичном колгктивизму , а система модерпога наследства на иороднуноме индивидуализму 2 ); породица влада и у једном п у другом случају, али имовинска снстема, па сљедствено н наследства јесу разна. Као што нам Мнл посве јасно каже модерна породпна у 1 ШОВИНСКОМ поглеау није нншта _друго_ н его екрн л.ел а целина самос талних и_ независннх Јелова^ На основу ових делова бнва имовинско искључавање, јср све што иеком лпцу у тој скрпд.еној целини прииада, припада му као његова лична вла,ститост, па према овоме п сво наследство добија носве индивидуални карактер; т. ј. све што се наслеђује, наслеђује се на основу ннднвндуалног а не колектнвног начела. Како је модерна породпца скрпљена целина самосталних модерних друштвених једнница (лпца), т. ј. како отац а и мати имају или бар могу да имају сваки своју самосталну и засебну имовину која им лпчно прппада, то се и ове имовине евака самостално и засебно наслеђују кад који родитељ умре, а зову се оуннство п материнство. Наслеђује се па основу личног начела, па како су и женска деца лица као и мушка, го се Ј ) Индивидуална вол,а осиова је својпнп. 2 ) Ио себи се разуиева да је овде реч о колективизму и индивиду::лизму у имовпнском пог.теду, а пије реч о другим каквим (н. пр. брачним или полним) односима .