Бранич

7 Г :1

имонина на оно.шко дедона делн. колнко деце у опште нма. Деца :;а жннота роднтеља евојих немају нмовинских прана (јсј) клада нек .Ђучавап >е). а наеледетво н деоба мора увек да ее врши н отпара кад којп родител. умре, јер нмовпнсна влает сама по еебн н ирироди љеној ирелази на децу у деловнма. Све ово важн аа модерну заиадиу иородицу баш и онда када бн оиа елучајно сложена била. Но код данашњих Срба постоји још нраво мушког прноритета ири наслеђпвању, јер јбш ллада породпчни жнвот и зад])уга. !) Даља пеопходност индпвндуалнога паследства јесте нраво тгредстављања еа чптавом поворком законекпх наређења. што све укунно епстему модерног наследетва и сачнњава. Главна каоактерпетпка пп дивидуалнога паеледстг.а еаетојп ее у томе. што наслеКлвање оделито п самигталпо увек бнва кад неко лице које пма имо винскнх нрава л г нонодицн умре, н нтто ирн наеле1;нвању нмо вннска власг мора да ее д елп и нена т. ј. разграиава. ако н е стварно оно бар у пдсјп фпктши го а 1 :0 1 колсчггпвнзма ово г самосталног п оделнтог наеледства н ем а. пптн моуке да б уде пкакр.е деобе прп наслеМшањ у. Код колсктнвизма деооа н наследство не етоје нн у каквој везн, нитп пак наследство може да има нкаква уплива на деобу; деоба бпва посве еамостално без наслеНпнања (вршн ее ирема случајном броју мушкнх глава), а нри иаслеђивању иема опет никакве деобе. Код индивидуализма пмовинска власт ненрестапо ее дели н разграњава ме!>у члановнма нородице (по коленима). а код колективизма ова влает поред евег наслеђивања остаје непрестано као недел.ина целина. II индивидуално наследство јесте особена еиетема наследнога тока н реда. енстема која влада п у данашњем друштву на занаду. алн ие код Срба. бар не у нотпуности њеној. Паеледство код данашњих Срба (Главе IX. XI и XV граЈ). вак.] узето је из ирелазног доба од баштине ка својннн, нз _• ' \ ') Олдо се влает имоиинека непрсстано дели и депа т. ј. разграњава. ма да жредмети пмовине у целини оетају. Ово је тако звана Фиктивна и пдеална деоба или Фиктнвно и идеално рааграњавање имовинске власти. При томе фиктивном рааграњавању имовинске власти може имовина у крајњем реду и на женску децу да пре1;С. ако мушке деце (еинова) не би било. По овакво жснско дете удајом износи део свој, јер по природи заједништва и ексогамског начела не може да буде дал.е члан породице. 11 о сеГ>и се нак разумева да нраво мушког приоритета г.лада каке код модерне инокоштине тако ч модерне задруге.