Бранич

756

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 22.

вим кривичним делима. Они су у неку руку сујетни, што су кривнцу учинили; ово се констатује не само у разговорима које они између пријагеља по апсани воде, што се даје објаснити жељом њиховом да задобију утицаја над другнма, но нсто тако у разговорима које пмају са страним лицима, разговорима који се кадкад окрећу на њихову штету. Бинар. убица у поврату, на крају претреса рече: „Ја сам добро знао да ћу бити осуђен, али још за сто година говорпће се о мени у Француској и Европи." После чувеног процеса Вержеровог, убице архиепископа париског, ДиФрен, двадесетогодишњп младић, читао је гласно пред много слушалаца извештај о суђењу. Он беше тако узбуђен овим читањем, да у једном тренутку узвикну ударајући се у прси: „И ја сам Верлгер," и понављаше да бп и он извршио исти злочин. Дебрикур, дечак од 1 ( година, сутра дан ио великом једном суђењу о ком се много говорило у његовој околини, позива једну младу девојчпцу да оде с њнм у једну шуму, тамо је убије камењем, понављајућн истоветне околности злочина којп је био еуђен; он је хтео такође да ностане: „Јунак поротног суђења." 1 ) Један од затвореника које сам проматрао, завршиваше причања о многобројним убиствима и крађама својим: „Ах, ми бесмо у великом и многобројном друштву, то беше славан процес." Впдок, бив. убица, придат полицијн рекао је негде у својим мемоарима: „ У друштву се боје наоочрто бешчашћа; у а пс анн, оно чега се пре свега боје. то је д а није довољно неваљао . Је лп з атвореник убина"? То т ]'е_за њ најв ећа и охвала која му се м оже учинп ти." Пре неколико година у Ромањи један младић убиједног игумана, кога није иознавао, слуша,]'ући само тај нагон да може рећн да је способан да убије. Васко, који је у деветнаестој години убио целу једну Фамилију, био је неописано радостан кад је дознао да се цело село Пјетробурго њиме занима: „Ја и мислим да се о мени говори", рече он. „Данас ће моји школскп другови видети да су се преварили, кад су тврдили да ја, никад нећу заслужити да се о мени говори." Грелиније, прост крадљивац, хвалио се иред иоротом да је учинно кривице, које је измишљао, да би само могао бити

1 )езртр .в, Р8ус1т1о§1е п а1 :1Ш '.11е, XI, 269, 366, III, 367.