Бранич

БРОЈ 22.

Б Р А Н И Ч.

757

упоређен еа врло чувеним убицама. Мотино и Руже спевалп су ружне песме о свпм својим неделима. х ) Очигледно отсуство гриже савести показује се тек ироматрањем криваца било за време суђења, било у самој апсанп и то као ириродна неизбежна носледица моралне неосетљивоети. Да се позовем на радове које сам већ публиковао у А гс Ш уш (Је Р81сћ1а1:па (књ. v. св. 1, 1883) о истом предмету. Констатовао сам, да пзмеђу осуђеннка које сам проматрао у апсани у Пезаро, било их је 1°/ п који су призна вал и. свој злочин плачући и показујући неко извесно кајиље . У аисани у Ка стедфранко 1°/ р признаваше кривицу плачући; 2°/о нр осто се кајаш е. Ово је потврђено пстим проматрањима којп су чинили Томсон и Ломброзо. „Мећ у онима који су криви за убиство", вели енглескп лекар. „види их се врло ма,ло , које м учи грижа савести. На 400 или 500 оптужених за убиств о, које сам проматрао, нашао сам једва тројипу. којп су обелоданили велико кајање за _изв ршени злочин. а Ово је потврђено општим проматрањем Деспиновим. 2 ) Ломброзо додаје: „Проматрао сам њих 390, и то врло савесно, а нашао сам само седам који су ми све потпуно нризнали." 3 ) Но овде ћу нешто приметити. Пре свега овај овако ограничсни број криваца, који осећају праву грижу савести, ако је истинит кад се говори о кривцима у апсани, није више истинит, кад се говори о кривцима у опште. Они који озбиљно сажаљевају што су кривично дело учинилц, највише бивају ослобођени, особито кад их суди порота; ово бпва, било што понашање окривљенога произведе на судију добар утисак, било што сама жртва (приватни тужилац) дирнута грижом савести коју осећа кривац, одустане од тужбе. Ми ћемо потсетити да од окривљених за убиство, малени број оних којн се кају тиче се поглавито криваца, који су радили под утицајем страсти, као што вели Холцендорф. 4 ) Али не треба ово рећи и за све или за велики део убица, као што и то велп сам Холцендорф, јер се таквом решењу протпве проматрања која смо учинили и која ћемо да чинпмо.

Ј > Ботћгоао, 1/ћотше соиргМе. 3-е еШ1. р. 390, 391. 2 ) Тћотзоп, Р»усћо1оет оС Сг1т1па1«. Стр. 26. 3 ) [^отћгозо, 1/ћотте соираМе. Стр. 428. 4) НоИгепДогб', 1)&з Уегћгесћеп (1«з Мог(1е» ипЗ сНе Тос1е884гаСе. Стр. 178..