Бранич

7Г)- 4 15 I" А II II Ч БРОЈ -^.

Сем тога што Ломброзо изноеи овако ограничени број, који с-е неби нодударао са на ттти м нроматрањима, то може бити резултат начина, на који се ноступало нри иснитивању затворенпка. Тако, ако се осуђеник не испитује вешто н у великој тајности, ваља се бојати да осуђеник неће одговорити по својој савести, то јест по ономе што осећа. У осталом изгледа ми да Ломброзо греши што уједначује оне који иризнају своју кривицу са онпма који се кају. Код оних које сам ја проматрао, дошао сам до следећег резултата. Они којн нризнају на. броју су 54%; то је резултат код затвореника апсане у Пезаро. Резултат код затвореника у аисани у КастелФранко, је 77%. Међутпм не треба рећп да. се свн ови који нризнаваху кривице, стварно и искрено кајаше за учињена зла дела. Разлика је врло осетна н за то ја издвајам оне који чисто и просто признају, од оних који се уз иризнање .још савесно кају. или се извињују, илп су најзад иотиуно равнодушни. Такође разликујем од оних који отворено нризнају, оне којп остају нотнуно равнодупши, и оне који се не стиде својих злих дела. Из онога што смо у нашим ироматрањима у апсанама у Незаро и КастелФранко увидели, изводимо следеће: Од 700 осуђеника које са.м ироматрао, било их је.једва 3%. који су обелоданнли нраву гршку савести. нлачућн кад причају своје кривице ; међу овима убипе много мање (1—'-%) него лн разбојници и лонови, који Фигуришу у сразмери 4-1% 9% нрншају нросто своје кривице; овде нема никакве разлике између лопова и убица. 18% наводе извињења која се више или мање могу уважаНати. као што је нулгна одбрана, изазпвање, младост, пијанство, сиромаштво, рђаво друштво и т. д. Међу овима се примећује да убице узимају већи размер (26%) но прости лонови и разбојници (8%). 23% признаје своје кривице сасвим равнодушно; ово се чешће дешава код разбојника и обичнпх лонова (25%) но код убица (17%). но н последњнма ваља додатн о% оних сасвим равнодушних. Најзад више од 10% прнчају кривице тако безобразно да тиме јасно доказују, да баш и најмању грижу савести не осећају. Ту се налазе поглавнто разбојницп и обични лопови, којп се јављају у сразмерп 19%, док убице достижу само 5%. Нз свега овога могао би се известн закључак: да у опште мећу осуђен нццма вшн е од трећи не (35 %) обелго иањује на непосредан начин потпуно отсуство сваке ј]шп;е са-