Бранич

БРОЈ 22.

Б Р А 11 11 Ч.

7^9

вестп; уз ово отсуство гр пже савестн у|'.ск иде дубока равнх )душност ^ па^тпт а вшпе и велтткп оезобра.а.тук ; — ту убице Фигурншу у сразмери 24°/ 0 .1 док разбојници и обични лопови у сра-змерп 45%. Могао оп се извести овај други закључак, за другу "трећпну (32°/ 0 ) која показује на непосредан начин иотиуно отсуство сваке гриже савести. Уз ово отсуетво гриже савести пде овде јогунасто одрнцање с. њихове стране; убице ту Фигуришу у сразмерп 35%, а разбојници и обични лонови 30%. Овоме ваља додати као носледицу н као обелоданење с ваког отсуства грнже савести с.пеј и што рлсположење.. које се врло често прпмеЈгујс код затвореттпка. У овоме иогледу нарочито падају у очи лоповтт. Ме1,у свима затвореницима које сам спомеиуо нашао сам 68. којн су мн далп овај дирљиви доказ отсуства гриже савести. Очнгледио је да ова жива радост показује отсуство сваке гриже савеети; ово може долазити и од телесне конституције осуђеника, а и од друштва са другнм осуђенпцнма. ГГриметио сам да од 68 оеуђеиика који се смејаше својој кривици п казнп, само је један (убица) енилептичан; двојица — један дезертер п један лонов, душевно слаби, 56 у поврату, 9 иису у новрату, ниттт су велики зликовци. Морално уиропашћење, које се тако често констатује код осуђеника у новрату, и ако је често плод деморализације казненог система, у великоме делу долази од ирвобитие конституцијс осуђенпка, а без сумње ова иоследња иојава узрок је њихове неноправимостп. Један Факт као да то потврђује: од пет убица у Пезаро, двојпца нису у поврату, а од тројице у КастелФранко ни један нпје у поврату. Последњи један знак доказује да нема гриже савести код обнчнпх убица. То је њихова тостојана и јасна изјава да у злочину налазв величанствену ствар, или њихово незнање шта у ствари лгоже бити грижа савести. Проматрајући неосетљнвост осуђенпка спрам мука које подноспше њихове жртве, имао сам већ прилике да кажем да неке убице признаваше како осећају праву радост да убију човека. За њих лролнвање крви беше лен призор. Међ онима које сам проматрао неки су тералп са отвореношћу, могао би рећи са безобразлуком, дотле, да су ми изјављивали како је злочин, нарочито крађа, леаа ствар. Тако исто говораше једна енглеска крадљивица једној гоепођп отменог рода: