Бранич

760

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 22.

„0, госпођо, кад би ви знали како се леио живи! Склапати пројекте за крађу, извршивати их, то је за нас нсто тако примамљиво као какав леп бал за особе арисгрократског друштва." 1 ) Исто тако Н. на моје нитање да :ш је икад кога иовредио, одговори ми : „Никада, јер ја нпсам касапин." Запитан о томе да ли је кадгод украо, узвикну: „0 јест, али ово заиста заслужује сваку хвалу." Н. говораше такође : „Доиста крађа је веома лепа ствар." Н. одговараше ово : ,.Ја не велимдаје крађа похвално. дело, али са мог гледшпта то је леиа ствар, јер се тако прибавља новац без труда." Н. говораше: „С почетка се дрктп кад се пма да изврши нека тежа ногрешка: доцнпје.... то је као кад се иде на ручак у гостионицу." Н. искрено признаваше да му се не чини да је крађа рђаво дело. Н. говораше: „Крађа је добар занат, кад бп ми се допустпло да га унражњавам; ни разбојништво нп убиство ннје нпкакав занат. јер се отуд не извлачи нмкаква корист." Најзад као наш последњи доказ, ваља да ирегледамо одговоре осуђеника који су нам у поверењу казали све шта мисле. на питање иаше да ли осећају какву грижу савестп. У овом погледу добро је међутим разликоватп изјаве затвореника, који говорећн баш о грижп савести чинише алузију на осећај који је норпцање гриже савестп , од изјава оних затвореника, који отворено исказиваху да не знају шта је грижа савести. Тако, на пример, убица Н. говорећп о својим кривицама рече смешећи се: „Сада сам мало иезадовољан," п он то говораше са осмехом, који удаљаваше сваку помисао на грижу савести, н уступаше места себичном осећају. Н. говораше: „Носле, савест ме је грпзла за будућност." Зацело то иије грижа савести. Н. питан да ли оееКа грижу савести, бдговори: „Свакојако; ако ме уапсе, осећам,- без тога не осећам ништа." Исту мисао изражава Н. кад вели: „Ако добро нде, мене гризе савест; ако се ствар рђаво окрене. не оеећам ништа." Н: „Грижа савести ме је обузела кад сам био ухваћен." Снисао речи грижа савести још више је накарађен, кад се са Н. рекне: „Осећам грнжу савеети кад сам без новаца." Н. ионавља: „Грижа савести долазп кад се нема више новаца." Н: „После овога де.та мене је грпзла савест, но тоје некорисно." ') Есуис репКеиИаЈге, I, 492.