Бранич

Б Р А Н И Ч

Једно предузеће може бити трговачко за једну етрану, а за другу грађанско. Тако, винарски трговац кад купује випо од произвођача, врпш трговачки посао, док је тај исти посао у погледу произвођача, грађански посао. Ако би дошдо до парпице између њих, нроизвођач би имао да тужи винарског трговца трговачком суду, а, ако произвођач не би хтео да испуни уговор, винарски трговац морао би да га тужи грађанском суду, према т. 1. §. 19. устројства. Најзад ; мамо још да ириметимо. да задобијање права намаћивати ошцтпнску трошарииу, пијачарину, итп. ке иоси па себи карактер трговачки, што је то за дотичиу варош особени иачин напдаћивања општннскнх прихода. ■3. Еушвина у цељн треџродсје. Ово је трећи елеменат трговачког послга. Да би се могло казатп да постоји трговачка куиовина, треба да је куповина учињена у цељи препродати куиљену етнар. Ирепрпдаја треба да је главнџ цељ куиовине, јер она чинн иредузеће трговачким. Није трговачки посао куповина предмета у нел.п чувања или за лпчну потребу. По т. 2. §. 19. устројства, не епадају у надлежиост трговачког суда иарнипе подигнуте противу трговца за иенлату хране, пића или с-тварп купл>ених ;;а његову кућевну потребу. Ова куновина неће добити трговачки карактер нн онда,кад би се ствари доцнпје нреиродале, било што се за то јавила добра ирилика, било што их више купац не потребује. Као што се види. при оценп не треба гледати на свој ство лица које куиује, већ па намеру кунца да ли купује ствар у цељи пренродаје нли не. Ако кунује ствари у цељи препродаје, онда је трговачки иосао. Није важно, да ли се купац ретпио да препрода ствари, као гаго пх је и купио, ђутуре или на мало, да лп ће их оставити у истом стању илн хоће да их преради н у други внд обрне. Ово ноеледње закон је предвидео у т. 1. §. 17. и о томе ћемо више говоритн, кад будемо говорнли о мануФактурском предузећу. Да се одреди нрирода куповине, да ли је трговачкаили граћанска. мора се битн на чпсто са тим, да ли су у тре-