Бранич

б р а н и ч

бро.т О

Касадиони суд, ио жалби тужитељке, у своме Ш. одељку 14. Новембра 1887. г. бр. 3974 ноништи ову пресуду апелационог суда са ових разлога: ,ДТо §. 293 и 294 грађ. зак. за пуноважно пренашаље непокретности на друго које лице тражи се, 1) да је иреносач сам господар имања н 2) да се сам господар пред судом лично или нреко пуномоћиика изјасни о преносу, и онда је нренос имања пуноважан, без обзира на то, што би суд због нужних Формалности овај пренос доцније решио. Изјашњењем М—а заштитника, на протоколу судском од 31. Октобра 1>85 но § 187 грађ. пост. потнуно је доказано, да је спорци плац продао тужитељки за 30 дук. цес. и да је новце примио, и према томе од тога часа спорни је плац тужитељичин. А што се тиче нрава туженог Н. који је по акту под бр. 7825 за осигурање 684 динара свога примања од реченог М. ставио прибелешку на спорно имање истога дана, према горп ем изјашњељу Мовом има се сматрати да је ова нрибелешка стављена на туђе имање и да је с тога према наређењу §. 314. грађ. зак. невредећа, нарочнто још у погледу на квиту М—ову од 27. Октобра 1884 год. у тужби, где се призшуе како уговор продаје спорног имања тако и пријем 20 дук. цес. а конто куповине, с тим, да реет прими кад тапију буде издао", — па позове апел. суд да по овим примедбама поступн. Алп апел. суд не прими ове прпмедбе са ових противразлога: „Изјашњењу, вели, продавца М—а, ко'е је овај учинио, на протоколу саслушања судеког од 31 Октобра 1885 год.. апелациони суд не може да да онахву важност, какову му касациони суд у горњим примедбама својнм даје, јер кад је законодавшш решењем од 13 Јула 1850 год. бр. 1197 (збор V. стр. 259) прописано : да правну, дакле потпуну законску вредност права убаштинења до установе баштинских књига, имају само судска иотврђења на тапијама, а не и сама изјава иродавца, као што је овде случај, онда се према томе ие може узети, да је у времену стављања прибелешке било туђе имање, а не дужника М—а, као што то касациони суд узима; према чему, да овде нема места примени §. 314. грађ. зак., на који се касациони суд у одбрану свога мишљења позива." Но Касациони суд у евојој онштој еедннци 12. Јануара 1888. год. бр. 4562 реши, да су прнмедбе Ш. оделења касац. суда учињене на горњу пресуду апелац. суда саобразно закону изречене, а противуразлози апел. суда не стоје. Саопштно М. Д амјановић.