Бранич

БРОЈ б Б Р А н и ч 157

дала 20 дук. цес. М-у, — не може доказиватн, с тога ; што се својина некретних добара ( нј §. >92. грађ. зак. ирибавља једино таиијом судом окр. иотврђеном, што овде није случај, јер таинју, коју је поднео заштитник М. од продатог сиорног илаца, суд, којп је једини за потврђење иреноса некретног имања надлежап, није хтео потврдити усл.ед ностојеће ирибелешке на плацу; а кад ничим доказала није, да је спорни плац њена својина, те према томе да је прибелешка на туђем имању за рачун трећег лица стављена, онда се тужитељка од тражења скинућа ирибелешке са спорнога плаца н.ма одбити и прибелешка према §. 372. грађ. зак. на илацу имаостати сзе дотле док се цео дуг не пзмири, — па еа наведених разлога пресуди: „да се тужитељка Ст. допуно закуне на то: да је постојећу на спорном илацу кућу иодигла о своме трошку носле закључсног уговора продаје и куповпне спорног плаца од заштитника М. па онда да се прибелешка са постојеће на спорном нлацу куће скине, а свака страна своје трошкове да сносн, ношто обе по нешто губе, атужени Н. у томе случају да плати на вредност куће суду спорну и парничну таксу; — а ако се не закуне, онда да се од тражења скинуће ирибелешке са куће ностојеће наспорном плацу одбије. А од тражења скинућа ирибелешке са спорног плаца тужитељка се одбија." Апелационн суд на против нађе: Да тужитељка ничнм, на ни поднетим протоколом саслушања заштитнпка М— а прилцком поднашања тапнје суду на иотврђење од продатог снорног плаца, а ни поднет >м квитом М--овом није доказала својину непокретности, јер треба по §. 292. грађ. зак. да има тапију судом утврђену, какву тужитељка не подноси, а она тапија, коју тужитељка подноси за доказ не вредећа је, кад судом потврђена није, усљед стављене прибелешке, те по томе. тражење њено недоказано је н од истог се но §. >78. гр. пост има одбити. 2. Да тужитељка није доказала ни то, да је на еиорном илацу ностојећа кућа њена својина, јер не нодноси о томе пуноважми писмени доказ да је кућу она направила, а сведоцима се то по §. 242 грађ. пост не може доказиватп, као што јој не може за доказ нослужити ни ноднети протокол саслушања заштитника М—кад танију од нлаца нема, те се према томе а по §§. 1 о9, 199 и :13грађ. за^. има сматратп, да је спорна кука својина онога чији је и плац, н по §. 178. реч. пост пма се и од овога тражења као недоказаиог одбити, — на зато на основу изложених разлога и пресудп : „да се тужнтељка одбије од тражења скинућа прибелешке са спорног плаца и куће као недоказаног."