Бранич

БРОЈ (

Овакво стање приб-лижно је ономе нре Перикла, а тоје ире Христа на једио четири н по века....!? Ако бп личне слободе ценнлн више од иолитичких, нида бп. као што ма.то п])е рекосмо. ишли на руку нереду. безвдашћу. самово.ви... Пстпна хоће празнање обеј у врста слободе. Обе пмају корена у љуцкој нрнроди: иолитичка у самосталпости л>уцке расе, лична у личном животу духа: алн то вал»а удеснтн право за обе. „да не клилш ни тамо ни- ало",.. Из овога. што смо довде рекли. видн се шта је права, истинска, корисна — шта је правиа слобода. Таква слобода мора бигп сагласна с моралом. мора оитп тачно обележепа у закоинма, мора бити заштићеиа с-внма моралним срествима, иарочпто Формалнпм законима. Ноглавнто одговорнос др.кавних чнновннка. најмањпх н пајвећих. мора бнтн јасна п иетинска. — ие сме бнти магловпта.... У пас, нма томе неколнко година. ноднже се глас протпв тлачеп.а ооојпх слобода. Виче се на дрлчавне органе да онн тлаче слободе, нарочито се чују жалбе да се грађанпма тлачи лична слобода кретања затварап.ем нли кад нпкако и нема меета затварању — хапшењу: или и кад би могло бнти. да казну затвора. на коју су осуђенн, нлате новцем. Разгледати еве прилнке. у којима се могу тлачптн слободе у оиште. н пзлагатп пачпне како да се то онемогући, значпло бн упуштатн се у нретрес државног поретка, целог државног уређења унутрашњег — унутрашње државне унраве. к °ј а ј е У додиру с народом. Ми то писмо ставилп себи за задатак; него само толико колнко је сада ирешло за нојачање државие заштите нрема слободама. У нас државна власт нолицијска: има право да извиђа злочине и.преетуие; и лица, на која би нала сумња да су учпнила та кривична дела, да притвара. А и та власт државна, и општннски еудови, осим Београдеког општинског суда.