Бранич

212

В Р А Н И Ч

БРОЈ

имају право да плричу п пзвршују над грађанима казпи мање кривнце, које је нанг кривнчнн закон назвао иступнма, Државној полицнјн, п кметовнма општинским. дакле. новерило је наше законодавство да у главном негују слободе грађана, да врше материјалне и Формалне кривичне законе, а у овнма носледн.им иронисана су јамства иротив ::езаконигог и самовољног одузимања слобода затварањем грађаиа — лица уопште. Находимо, дакле, да је ирека потреба да се одмах прегледе та јамства зп слободу кретања, каква су и како се нримењују. К'ад се Енглезима досаднло еносити самовољно затварање онн су једном исправом — документом као допуном Ма^на Сћаг!а-е иропнсали јамства нротив незаконитог и самовољног затварап.а лица. и одговорности за то: н ту исправу иазвали су: НаПеаз-Согрпб Ас1е. С гога мн еад ирелазимо на нреглед тих енглескпх и у оиште савремених јамстава, каква су V европским државама а каква су и каква би требала да су код нас за штигбу лица од самовол.ног затваран»а. А о јамствпма за слободе у онште, било је доста претресања у нашој журналистици, к иначе. у другим нриликама. III Јамства. да се лица не затварају како је коме воља. Нпје довољно само узаконити начела, т. ј. штитити само негативпу страиу слободе, однос-но снречавати неправедну зависнос: него ваља штитити и нозитивну страну: самоопредељиву појаву живота, покрет и дела личности. Кад је лице затворено — кад му је одузета слобода кретања, одузето му је и користовање свима другим слободама. Слобода се, истина, може одузимати, и одузима се затварањем. за учињена кривична дела; али за дела. доказана ио законима. На то се одузима и сам живот. Али то увек-