Бранич

Б Р А Н II Ч

мора бити као казиа по закону, н ио иресудама свнју етуињева државних судова. Но и осим тога, има случајева, кад државна власт може затварати лица ради ујамчања кривпчног извиНаја — да бп успела пронаћи истину у крпвичним делпма. Најчешћп је, за то, иследни иритвор , који се најлакше п злоудотребљује. Још прве три десетине овога века, дају жалосну сведочбу, једва разумљиву за садашње време: да се, по веома иезнатнпм и ниШтавим основима, могао наређивати иследнп притвор иротив сужњивих. лаца, нарочито против иолитички сужњивих „делшгога" , п годинама протезати. По томе, ограничење и умерен>е права затварања, дакле ујамчање слобода, беху још од вајкада важни послови иауке и законодавства. Енглеска Нађеав-Согриз-Ас^е пропнсују следеће: 1, Ннко не сме битн затвореи без пнсмене заиовестн, у којој се имају изложити основи затварања; 2, Дотпчио лице сме бити одведено, само у затвор свога граФСтва; а у кратком року, обнчно трн дана, мора бити прнјављено суду; п 3, Мора бити пуштено на јамство. 1 ) Ова акта, полазна су тачка свима савремеиим законодавствима, за штптбу слобода; те, на основу истих, развила се следећа јамства у Енглеској, Северној Америцн и свима слободним д])жавама евроиским, иа су узакоњепа и у њих, и у нас: 1, Неповредљива је лнчна слобода — члан 25 нашег устава; 2, нпко ие сме бити затворен, осим по писменој заповестн судије. У тој заповестп мора се иазначити: а, Еривично дело п основи, по којима се на иеког сумња, да је то дело учинпо;

Ј ) Поненута Идустр. Историја св. 6 стр. 364. Е ранич, год. ii.

14