Бранич

258

Г> Р А Н II Ч

Г.РОЈ' &

насидно путем рата и револуције. Оно нравило важи бар за својииу као аисолутиа истина као општу установу. Сви су је народи ирпмилк и усвојили од старих Рнм.вана. Код старих Римл>ана је иак она самостално постала, развила се и потпуно усавршила. С тога се и каже, да је својииа ри.иск« установа. х ) Исто тако код свију Аријанаца владало је илеме н илеменски живот. Свуд се илеме у крајљем реду даје расчленити на нородице а ове опет на пндпвндуе. Но погрешно бп било мислпти, да је иородпца свуд нотпуног економног зна чаја имала, и да је она свуд правилне Форме н крпстале стварала. Баштина је постала развила се и у највећем јеку била код Срба. Баштина и задруга стоје у тесној међусобној везн и односу. Баштпнско право јесте основа задружном жнвоту. Баштинско право није иикаква срочепа нп измишљена енстема. већ баш напротив ово је творевпна и тековина сриског иарода, а узета је из иародног живота. 2 ) Срби су унраворећи творцп и оснивачн баштпнскога права и приватиог колективизма. Без сумње да је породица у правном и економном животу и осталих народа осгавила некпх трагова својих, алп све то нпје баштинско право, јер није нарочита система економних односа, која би се слнгала и подударала са српском баштпном и баштинским правом. Код осталпх народа породпчни живот на нрпватној пмовиин иије стварао правнлних Форама и кристала, већ баш напротнв неправнлних агломерата, Могу се западни народи у исторпјп развитка економне органнзацнје разметати својом иородицом колико хоће, алн ово није права задруга, већ највшпе пекакви породичин ортаклук или смесништво, нз простог већ тог разлога, што код ових народа нема баштинскога нрава. Код тих народа поро1ј Иначе пак бар андивидуа има но цсломе свсту — али не имовинског и адеолутног цндивидуализиа. 3 ) У осталом ни против срочепе и иамишљене системе не може се ништа ■мати, особито кад је она правилно иаведена, кад с ■ практично применита м же. н кад одговара евииа условмма и таЈтевима производк,е