Бранич

БРОЈ 8

дични живот бејаше засноваи на начелима римске својине. Између задруге и ортаклука иак иостоји и но данашњем српском грађ. законику грдна разлика. 1 ) Заиадни су народи измењивали и накарађивали римску својину како су кад знали, и како су кад стигли, али све то и не личи на баштину. До самоеталне системе економних односа, баштинскога права, они нису могли никако да дођу. Једнно еличноет нека. н то тек у неком п извееном погледу прнблпжавање ка ерпскпм имовинским појмовима, опажа се у Саличком и Рппуарском законику; 2 ) али и ово је још далеко од праве баштпне и баштинскога ирава (приватног колективизма) Сем тога Салпчки и Рипуарски закони везани су внше за место 1г време у историји, и немају онако општег значаја као баштина п баштинеко право код Срба. Баштинско се право код Срба развило п највећма усавршило. С тога се с правом тврдити може, да су баштпна н задруга српске установе. Но до општег значаја у евету баштинско нраво није никад дошзо; оно је научном свету остало непознато, а затрпано и сахрањепо је у историји и нрошлостп српској. У науци се још нн данас не зна, да је колективизам могућ и код нриватне имовине, нити су пак начела н овог колектпвизма тачно н јасно показана и доказана. Свуд се право сопетвености за једнно могућу и прпродну еистему ириватно-нравних односа сматра — што нарочито спречава развитак и усавршавање економне и нравне науке. Исто тако сеоски колектнвизам или бар трагова његових налазнмо код евију народа Аријанског порекла, али за ову с^стему екопомне органнзације највећу заслугу имају Руси. ') Задруга ее управ.1,;1 пк иачелпма главе XV, а оутаклук или см& квштип но начелима главе XXVII грг.Ј). ааконика. 2 ) Ввди наслелство у еаличком и рипуареком ааконш;у. Саличкн .шкон Глана НХИ §. 6: „Ое Сегга усго «аНсо, ми11а рог1к» 11егсЗНаИа шиНсг! гешаЈ, аеД ас1 >иПеш вехит {сггае ПегедЈЈаз рагувија(." Ргшуараеи, .гакон Глапа 1^1 § д ; „Сат 1'втта Н> ћ«геД1(а1ет ауЈаНеаш пои ваесвЛа!"