Бранич

БРОЈ 8

Б Р А Н II Ч

277

А кад се ово поетигне, онда је извесно, да је друштву враћен један користаи члан, који је био загубљен. Зато је наш Спаситељ освештао кајање као тајну, кроз коју се човек уводи у царство небеско, даје ма какве тешке грехове раније починио. Зато је Он и рекао да се једном раскајаном грешнику треба више радовати, него ли свима правединцима, који су бесиорочно провели свој век. 2. Кад овако стоји ствар са онима, ко'и еу злочиним делима заслужилп издржану казну, онда како је тек са оним јадиицнма, који су због несавршенства људске нравде осуђени невини? Зар је овим бедним људима мало горчине, што су на правди Бога, због туђег иевал.алства доиали осуђеничког понижења, него да п после пздржане казне иосе л;пг на своме имену?! Не значи ли то, из педантског ситничарења у законодавству упропашћивати жнвот праведнпх л.уди,. п, тако ))с1>и, без икакве кривице жпве нх закопавати? Јердоистаје за ове јаднике сто пута благодетинја Физичка смрт, него ли жпг ностиднога живота, којп ио своме сазнању нису заслужилп. Рећп ћеш: такви су ирнмери ретки, а и кад се догоде, нпсу за то криви ни закони ни судови, него ограинченост људскога сазнавања, да проиикне у свачија дела. Али тај изговор нп у колико не мења вапијућу ненравду нанесену праведним људима, и с тога не треба узакоњавати онакве мере, које би ту неправду оснажиле, да их прати до гроба, па нека би се ово начело тнцало и једнога јединог невнног човека. 3. Но баш и кад бисмо допустили, да се п код нас узаконн онакав надзор над бнвшпм осууенпцима, какав ти предлажеш, пптање је, да лн би он иао на терет баш онима, за које је нужан. или би њим били пригиснути они, који су се и иначе заверилн, да остатак живота ироведу као честити људи ? По мом мишљењу, окорели неваљалцн увек ће се довцти, да надзор изиграју, док ће људи бољега срца остати всчито (или колико закон проппше) под њим. А ова ок .иност тврди, да се увођењем овакога падзора не би потпуно постигла она предохрана, којој се са толиком суревњивошћу тежи, него би се само дало впше маха, да се киње онп људи, који жуде за поиравком. И тако, ови људи, у место да код нас нађу братске предусретљивости и иотпоре, да лакше напредују у добру, били би законом издвојени пз нашега друштва и осуђенп, да вечито остану под жигом, као недостојнп за атрибуте добра. Јер шта друго значи, не дати им, да се у свима правима изједначе са својим суграђашша, кад они то својим делима заслужују ? 4. Да би се још боље видело, колика је неправда гонпти бивше есуђенике целога живота и никад им не дозволнти, да се изједначе са грађанима, који нису били осуђивани, ја ћу те потсетити на Факт, да велики број престунника и злочинаца ужива сва грађанска права