Бранич

278

Б Р А Н 11 Ч

БРОЈ 8

у миру и слободи, јер су своја зла дела вешто сакрили, те нису допадали суда и осуде. Да ово није иикакво претеривање треба узети као дотз онај велики број убистава и злочпна, којима власт није могла ући у траг. Ко нам јамчп, да извршиоди ових злочнна, иор?д безбрижног уживања свију грађанских нрава, не заузимају још н ио какво угледно место међу суграђанима својнм?.. Кад бн статистпка воднла засебног рачуна о неиронађеним злочннима, иЗвесно бп нас изненадила њихова сразмера према онима пронађеннм. А кад би човек ма и за тренут могао пронићн у тајне своје браћс, бно бп необично разочаран, видећи кога су и за шта осуђивали земаљски судовп, а кога су оставили на миру н у грађанској части. Па кад је тако,, онда је ли право гонити целога века л.уде, који нлн нису умели, илн нису хтели, да крију своја зла дела, него су за њих издржали правичну казну ? Или, што је још горе, је ли право гонити на тај начин оне јаднике, којн су, ио чудповатом стицају околности, невинп осуђени V не дати им ни носле неираведно издржане казне да понесу име попиених људи? Ја велим, да је то неправда и вапијући грех, који би се озаконио у име правде. Узалудно је наше свако покушавање, да несавршснство овога сазнавања покрнвамо строгнм предохран.ивим мерама, јер би се тим само створила једна ирилика впше, да правосуђе нада у теже погрешке према невинпм људима. Лепо је, да честити грађани буду што поуздаиије заштпћсни од рђавих људи, али је велили грех искупљивати ту заштиту моралном погибијом оних јсоји заслужују нашу љубав. Ако ти гониш каквога бедног човека до гроба зато, што је као слабо створење пао у ногрешку, учпнио сп друштву можда неку малу услугу, алп си / исто време учинио н велику неправду једно бићу Божијем, отимајућп му без кривице иајглавнпји дар Божији. Век је човечији н сувише кратак, да је грехота закидати људима срећне часове, ма да су били и осуђеници. Ако је казни цељ поправка, онда нпти је логично, нити је право, да је човек издржава целога живота. о. И ако се не може порећи, да има рђавих људи, којима је прешло у страст, да друштву одузимају сиокојство, нпак ке треба усвајати овакав начин за безбедност друштва од њихових злочина. П Р е свега правих зликоваца није велики број и већином сви се находе у затвору готово стално, пошто по својој навици у скоро падају у нову погрешку, чим се пусте на слободу; а сем тога, врло је лако наићи им на траг у уским границама наше отаџбине, чим се за то јави нотреба. Довољно је, дакле, да их прате аргусове очи оних власти, које су позване, да се брину о безбедностн грађана и које их и иначе из ранијих односа иознају, па да не буду у стању умаћи увређепој правди.