Бранич

број 8

б р л н и ч

279

6. На послетку, при позајмљивању установа из страних држава тре'а увек добро оценпти, да ли оне могу пристати и за нашу земљу и да лн код нас неће бнтп од веће штете него од користи. Друге државе могу бити културно много напредније од наше, али никад не треба губитп из вида, да оне могу нмати и своје застареле болести, које се пли никако не дају извидати, или се видају само дргштичннм срествима. Њихова, дакле, законодавна терапија могла би битиштетна по млади организам наше државе. 11>их може бити нагони велика нужда, да у своје законодавство уносе драконске мере, којнма ће убијати и многе невине, само да се што лакше спасу од препредених неваљалаца; а.1 и наша држава још нема те иотребе. Наша држава може се у пословима законодавства ,још за дуго држатн оног модерног принципа, по коме је боље оставити деведесет и девет криваца некажњених, него ли једнога ираведног осуцити. Сувремено законодавство требало би у суђењу криваца да пође правцем сасвим супротним ономе данашњем; требало би т. ј. да му не буде главна брига, како ће се кривци нотнуно но заслузи казнити. него како ће их вратитн човечанству као корисне чланове. Кад осуђеиици издрже казну, требало би им баш навалпце нружати нрилике да постану ваљани грађани и н.ихове грађанске врлине требало би навалнце одликовати онаким истим концесијама, каквима сс одликују и врлине осталих честитих грађана. У опигте, поступање са осуђенпцнма требало би да је сасвим другчије од онога данашњег, и о томе би се као засебном предмету могла написати читава расправа; али како је главна тема мога писма довде већ исцрпљена, похптаћу да га овим редоВпма закључим, јер је и онако испало дуго, преко сваког очекивања. Завршујући овим своје нримедбе којима сам имао намеру, да ти скренем пажњу и на другу, ио моме уверењу племенитију, страну предмета, који си узео да обрађујеш, ја те као свога школског друга и пријатеља поздрављам од свега срца и желпм ти, да истрајеш у тако леипм радовима, којима си почео богатити књижевност своје струке. 3 Марта 1838 г. у Нишу. Твој искрени Епископ Нпшки, Д имптрије."