Бранич

ш

Б 1' А Н И Ч

БРОЈ 10

студије и непоколебљивог, искуством стечеиог убеђења, те су оиа. нема еумње, у већини елучајева најнриближнија правилном схватању дотичног контроверсног нитања, алн, мора се признати није ни мало искључеиа н протпвна могућност, јер —- еггаге ћнтаишн «81. Тако нето кратки разлози п скучени у границама одредаба законских, илн нросто осиажавање пресуда овог или оног суда насупрот другоме, не морају увек бити од убедљивог дејетва за противмиеленнке. те је се бојати да велики број неубеђених де иризна необоривп карактер дотичном решењу само поклањајући се иред ауторитетом иајвишега суда. Али, узелш ми да се за решење извесног сиора мора поступити но одлуци Касац. суда. или да сс така одлука хотимичио узима за углед: у оба елучаја опасност је да се у еудску ирактпку ие увуче погрешно ехвагање, на коме ее осннва решење каквог контроверсног интања. —Па како би се у тој невољи могли помоћи? Како би ее могло доћи до истинеке нравде. те највеће и иајправичнијс теи:ње сваког друштва?... .Ђудн од наукс. дубљег теоријеког нравног знања али п иекусни нознаваони судеке нрактике: члановн Касационог и Анелацнонсг суда за}едно са нроФееорима правног Факултета ваљало би да сваки такав случај нзнесу, претресу и на оенову научних нринцина. законеких одредаба, духа закона п нравне аналогнје протумаче и реше. Ето на такав би се начнн натне правосуће и наша нравна наука. која је ограничена на најмањи број њених носилаца, издигли на ступањ, којн им и приличи; ето тако би се нрипремио најзгодшгји ослонац за решење тако важног и тако неодољнвог иитања, као што је нрерада законика : ето тако би се тек могао дати прави углед за решење спорова: ето тако првостепени судија не би морао. често нротивно своме убеђењу и црвенећи пред нарничарима. мењати еваки час своје пресуде, услед колебљивости внгаих еудова и у шоровима ио све истоветним, — јер конкретни случајеви иретресени и испитани на нашем земљишту, а упоређени са нодобним случајевнма. који су се и појавили и били иретресени и регаени