Бранич

428

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 11 II 12

11 пред нашим очима добије некакву легитимацију, ми онда бар дознамо његово име и милостиво се но некад обазремо на њега, али о изучавању његових дела и радова веКином нема ни говора, осим ако нам их већ мету под нос у — Франдуском или немачком иреводу! Да је то велика погрешка а у исто време и велика празнина у нашем образовању то ваљда не треба нарочито доказивати. Ако игде словенска узајамност, о којој се толико говори, треба нарочито да се огледа, то извесно она ваља да добије израза ц да има свога смисла баш на пољу умнога рада, на пољу науке и књижевности. Ми Словеки баш ту умну и културну заједницу и узајамноет ваља да гајимо и да негујемо, јер ће нас она међусобно упознати, зблизити н збратимити боље и трајније, него ма какве снољне принудне или мзвештачене мере. Свакојако дакле вал.а ту поменуту нашу заједпичку ману што нре да иснрављамо и да од сада водимо више рачуна о ономе, што се ради и пшне у т разним гранама науке код словенских народа. У овоме часопису разуме се може битп говора само о иојавима и производима на пољу иравних и државних наука. Руска је књижевност у свима правцима и гранама без сумње најбогатија и најјача међу савременим словенским литературама, а то наравно није ннмало чудно, кад руски народ живи у својој држави и кад је велики и моћан и по броју п по еретствима која му стоје на расположењу. За нас може само бити од користи да се поред темељне студије занадних научних производа и дела упозиамо шго боље и са оним, што руски научници пишу, јер они данас већ нису внше просто преписачи и компилатори онога научнога материјала, што им га образовани запад даје, него онн раде критпчки, са самосталним суђењем и истраживањем и многи су од њих и на јевропском западу цењени и признати као знатни научни радници и писци првога реда. Ми ћемо се за сада у овој белешци ограничити само на неке податке из руске литературе о међународном иравц. Та је грана правне литературе код Руса истина још нова и млада, тек за последњих двадесет и нет година она је почела јаче да се развија, па ипак је п за тако сразмерно кратко време изнела на среду тако ваљане и знамените радове и продукте, да су они добили значење и признања и ван Руеије у јевропском научноме свету. Ту треба само да се помену имена пок. Каченовског , затим Мартеша, гроФа Камаровскога, Дапевскога и др. Познато је да је Каченовски још г. 186'. лондонском правничком друштву (јигкПса1 80«е1;у) поднео предлог, да се уједињеном снагом правника из разних земаља приступи кодиФикацији међународнога ирава; тај је његов предлог нашао доброга одзпва и неколицина чувених правника из разних земаља иодели међу собом по?ао 'око ко-