Бранич

БГО.Т 11 11 12

Б Р А Н И Ч

427

ннка, којима често зарада пзађе већа у заводу но што би имали у вароши, где се, разуме се, више плаћа. — Шта мислите радити, када се нустите? настави иишиектор окренув се осуђенику. Осуђенику се напунише очи сузама. — Имам старс родитеље. Имам нејаку браћу. Хвала Госиоду Богу, па вама и учитељима. Научили сте ме књизи и занату. Радићу.... радићу дан ноћ, да помогнем старе родитеље и браћу. Вог је милостив, да их дуже одржи у животу После нам осуђеник иоказа сто, којп се расклаиа и онда служи као постеља. Прегледа смо му пнемене задатке, за чудо .теп руконис, књиге и цртеже. Онда се онростисмо са њнм. Изађосмо у ходник. Надзориик стајаше већ на вратима. Брава шкљоцну — осуђеник оетаде оиет сам. Случајно се нагвирих на прозорчић, осуђеник се већ прихватио посла. Примажао пламен, точак зврчи, дрво се савија у његовим рукама, а он му даје облике како нацрт казује. Изгледаше да је посао убрзао, да накнади оно време, што је с нама издангубио. Већ се ирилично почео дан измицати, када се сиустисмо у канцеларију директорову. Ту још нрегледасмо библнотеку. Иишпектор нам поднесе књигу за иосетиоце. Записасмо наша имена, па захвалив се најусрдније господи на нријему, господин консул и ја, вратисмо се на дрошки у весели Берлин

КЊИШЕВНОСТ Кешто из руске правне литературв. Мислимо да ће бити не само занимљиво него и корнсно да мало обратимо пажњу нашега правничког света и на правну литературу братскога нам рускога народа. Ми Словени без разлике патимо од те заједничке мане, да нас скоро иекључиво занимају књижевни иродукти западних културних народа, а да се веома с.табо а већином нимало не обазиремо на литерарни живот и покрет разних словенских племена, тако, да многи међу нама еасвил! тачно познају разне по некад и ситнпје појаве Француске, немачке или инглеске литературс а о савременој литератури руској, чешкој, пољској и т. д. не знају скоро ништаили бар веомамало. То је све за нае мање више 1;егга 1исо§11На. Много нута тек само чујемо нешто о каквоме руском или другоме словенском научнику и иисцу, алн то нам обнчно долази преко занадних журнала и чаеописа; кад он већ н код њпх у велнко стече признања и значења, онда тек но