Бранич

432

В Р А Н И Ч

БРОЈ 11 11 1 2

ровски и од сада ваљлним радовима богатити савремену литературу међународног права. Уз Мартенса и Камаровскога увршћује се с правом као млађи и даровит радник В. Даневски, који је нроФесор међународнога права на свеучилишту у Харкову, дакле наследник катедре нок. Каченовскога. Даневски је такође написао до сада вигае монограФија и ранник чланака, крптичких ре®ерата и т. д. Ианоменућемо нре свега његов „ОчеркЋ новЂишеи литературк но международному праву", к- ји је спис изишао на десет годипа пре већ поменуте књиге Камаровскога и овај је управ тамо наставио где је Даневски стао, тако, да те две књиге једна другу веома лепо допуњавају. Затим је Даневски написао врло озбиљну студију: „Арегди ћкч^шре с1е 1а пеић-аШе г! ехатеп с1е 1а <3ес1ага1шп (1и с1гоИ тапМте с!и 16 аугП 1856." (Немамо оригинал те књиге нред собом и с тога не могосмо да означимо њен тачан наслов руски него га исписасмо у Француском преводу по рвФерату Мартенсовом о тој књизи који је штампан у „ Н' уие с1. (ћчм* т1егпа1;1опа1" 7 Т. XI. 1879 стр. 461—463. У опште ћемо> овде једном 5а свагда напоменути да емо на неколико места у овој белешцж наслове појединим наведеним чланцима, расправама и кљигама исписали у Француском, немачком или ерпском преводу кошто не имадосмо оригинале при руци.) Најзад је Даневски написао критичке примедбе на већ наведену Мартенсову расправу „Руенја и Инглеска у централној Азији" и то 'у нарочнтој броширн под насловом: „Ка Ки881е е!; ГАг^Мене с1апв 1'А81е сепћа1е. Оћвегуа11ои8 сгШ^пев 8Ш - „1а Ки881е е! 1'Ап<*1е1;егге с1ап§ ГАв^е сепћ-а1е, (1е М. 1'\ Маг1еп8, раг Ж. Вапе\У8ку, рго1 'е88еиг е!с. Кош1ге8 1881." У ошнт« се дакле Даневскн и до сада већ показао као даревит и вредаи млађи писац, који ће без сумње и од сада заузимати одлично место међу трудбеницима на нољу иублнцистике. Кад већ поменусмо млађе пиеце на пољу руеке међународм» правне науке онда нам свакојако ваља поменути још једнога од најмлађих руеких сиециалиста у науци међународнога и државнога правл, а то је Димитрцје ПетросџЛ Никољски у Петрограду. Никољски је једап од највреднијих н најбољих ученика Мартенсових, који ее као млад ппсацтск од неколико година појавио са својим радовима на пол .у међупародно-правне и државне науке али је већ и за то крлтко време показао толико даровитости, озбиљне студпје и воље за рад, да се с правом може од њега очекивати да ће временом бити један од првих и највреднијпх радника на пољуруске иублицистике идостојлн наследник својих знаменитпх учитеља и иретходника. Никољски је г. 1884. издао први свој већи рад а то је монограФнју',,0 вндачћ преступнико†по началамЂ международнаго права", где је интересно и