Бранич

БРОЈ 1 б и 16

Б Р А Н И Ч

519

на земљишту тих држава и у кругу њихових судова починили, иа би у отаџбину побегли пре, но што би се против њих у земљи свршена дела истрага повела ? Или : да ли се треба држати начела, које данас готово свуда влада, и по коме се сопствени поданици у горњем случају не смеју издавати? С обзиром на одређено нам време, ми на жалост не можемо улазити у појединости, ма како оне важне и занимљиве биле, већ се морамо држати строго начелне стране нашега питања. I Кратак историски преглед ПРВОБИТНО ДРУШТВО НЕМА ПОЈМА О ИЗДАВАЊУ КРИВАЦА. СРЕДЊЕВЕКОВНА. МОНАРХИЈА ГЛЕДА У ТОМЕ ПОВРЕДУ ЊЕНОГА ПОНОСА. — ПЕРИОДА ПрЕПОРОЂАЈА, ВЕСТФАЛСКИ МИР. НОВИ УГОВОРИ — ПИТАЊЕ СЕ У НАЧЕЛУ КОЛЕБА. — ФРАНЦ. РЕВОЛУЦИЈА -- ДАНАШЊЕ СТАЊЕ У ЗАКОНОДАВСГВУ И МЕЂУНАРОДНИМ УГОВОРИМА. Ако будемо посматрали пост.епени развитак нашега питања, онда ћемо видети, да на првим почетцима, на првом ступњу друштвеног развитка нема, нити може бити икаквог говора ни о издавању криваца у опште. Ратнички дух с једне, а првобитно стање развитка или боље: неразвијености с друге стране, не даду овом питању, ни да се појави. У времену, у коме народи за своје суседе немају никаквог другог осећаја до мрзости, где се међусобно као природни непријатељи сматрају, није могло бити говора ни о издавању страних поданика, који би у своме отачаству били учпнили злочин, па би у другу коју земљу побегли, — природно је, да је у томе времену још мање могло бити говора о издавању сопственог поданика, који је, учинив злочин у туђој држави, исту оштетио, тиме ослабио, и тако посредно учинио услугу својој отаџбини. Такав поступак урачунавао се у заслугу, а ко је био толико храбар и вешт, да се пре умео измаћи замкама стране