Бранич

број 15 и 16

б р а н и ч

511

друштва без разлике огледа у еволуцији конститутивних елемената његових, на име: у еволуцији породице, језика, релиђије, морала, права и производње ; и да се та свестрана еволуција врши под утицајем мвогобројних и разноликих Фактора, који се и сами у дугом току развића целокупног друшт. живота, трансФормирају и умножавају својим сопственим учинцима. У свој тој еволуцији социјалног развића играју врло замашне улоге прошлост и насљествс у сваком погледу и физичком и интелектуалном и моралном. Сваколика политичка и социјална организација и цивилизација извеснога друштва или народа јесте резултанта свих прошлих трансФормација, које су се у прошлости извршиле у друштвеним конститутивним елементима. Све политичке, релиђиозне и социјалне установе једнога народа у извесном периоду његова живота, не зависе, дакле, никако од просте ћуди чланова његових, него од заједничких осећаја, идеа, навика и тварних иотреба њихових, и то онаких, како су се Формирале традицијом и насљеством од најближих прошлих генерација. Кад, дакле, цивилизација свакога народа јесте израз сувременог стања или момента еволуције целокупног културног живота његовог, онда, изводити у једном наро,лу сасвим нову, много напреднију цивилизацију, заводити са свим нове, његовим осећањима и потребама неприлагодне установе, па ма ове како му драго савршене биле, те на тај начин прекинути сваку везу с прошлошћу његовом,све то значило би помести правилан ток развића његовог. Натерати један народ да на пречац са свим другчије осећа, мисли и живи, то је тако исто немогућно, као што би било немогућно детету, да на мах пређе у доба пуне мушке зрелине и снаге. И опстанак и напредак свакога народа, као год и сваке иосебне индивидуе и сваког природног створа, зависио је и увек ће зависити од адаптације (прилагођења) средини у којој треба да живи. Нагла иромена те животне средине каквог организма увек је била Фатална по опстанак његов. Исто је тако и с људским 32*