Бранич

568

б р а н и ч

број 15 и 16

У новембарској свесци »Журнала Народнаго просв^гцешн« од прошле године, књизи горњег наслова посветио је руски писац Константин Грот опширнију рецензију у облику изцрпног прегледа садржине дела, из које рецензије саопгптавамо изводно неколика места важна за оцену утицаја Словенског права на државно и обичајно право Румуна, у њиховом историјском развитку. 1 )

До данас овај предмет слабо је обрађиван научно, и у свему још је нов и код самих Румуна, стога, што у њиховој литератури и науци (као и у политичком животу њихову) влада једнострано усконацијонално гледиште, а уједно с тим и непојамна »СлавенобоФија.« Спис г. Пнча изазвало је најновије домаће књижевно дело нз историје румунског права од Николе Бларемберга под насловом »Езааг сотрагб виг 1ев тзШиИопа 1ев 1о1з, е1 1ез тоеигз Ле 1а Коитатге с1ерша 1ез 1етра 1ез р1ив гесиШ јив^и'а поа јоига. Висагев1.1886. к Потпуна неупотребљнвост овог дела Бларембергова, које није друго до проста компилација из разних кодекса и актова већином из 19 века, у облику цитата на Францеском језику, побудило је г. Пича да покаже истински извор и почетну основу румунског државног и обичајног права. Г. Пич праведно осуђује Бларемберга и Румуне у опште за лажну полазпу тачку њихова гледишта, на име за тврђење: »ако су они сами римског иорекла, да такви морају бити и њихови закони .« Помињући да се аутор »Ез8а1 сотраг&^ у овом тврђењу држи некорисне и најновијом науком одбачене хронике Хурула (Ниги1), вели чешкн писац г. Пич : да румунски научари не сврћу своју пажњу на то, што су римске колонисте живеле по градовима занимајући се трговином, занатима и осгалим, док Румуни од саме појаве своје у историји, излазе као ратари. И сама њихова пореска система (диинЈиа^евппа) сведочи о њнховом негдашњем пастирском животу, чему је последица закључак : »а ко су измењени услови народног румцнског живота, да су морали завладати и нови основи ирава. с< Номоканон, чији словенски превод јавља се најпре у Бугарској, први је, вели г. Пич, уносилац светских византијских закона међу Словене. Природно је да су ти закони, одговарајући аотпуно условима њихова живота, лако усвојени међу Словенима, добивши на словенској основи и најшири развитак. Од Јужних Словена, истим путем и уз исте услове (позајмицом црквеног устројства) наскоро су они пренесени и међу источне гране Словенства — у иравославну Русију.

*) Овај епио г. Пича изашао је раиијеу Ирагу на немачком језику у <( 81иип§зћег!сћ1еп к. ђбћт. ОезеНзсћаЛ (1ег "ХУ^ззепзсћаЛеп."