Бранич

БРОЈ 15 II 16

Б Р А Н И Ч

569

Сасвим истим путем, који нема еумн.а беше словенски, проникло је византијско право и међу Румуне. Пич нризнаје да нико од оних које интересује спорно питање о пореклу Румуна, не одриче тесних веза измећу њих и Бугара, и по томе с правом велц даје се тврдити: да су словенски номоканони били познати Румунима. То познавање тврде и извесна »РгауПа« Великога Радула (1493 — 1508ј. Затим наш аутор излаже преглед свију сачуваних румунских тако названих »ргауПа" или номоканона, међу којима најстарији писани су на словенском језику. По његовом мишљењу тим се исцрпљује извор Румунског законодавства, у колико се оно везује уз нацијонално и оригинално развијће румунског народа ; јер је законодавство 19 века изданак екзотични. У Румупа било је своје домаће непозајмљено обичајно право »ођгсеш« (у словенским изворима »законЂ подлугљ земскако права", или српски »обичаји«), По речима г. 11ича то је познато »јмз Уа1асћ1сит «, које одређује положај Румуна као слободних људи. Карактеришући »јиа Уа1асћ1сит« г. Пич нарочитом пажњом зауставља се на институту кнезова (кнез, кепе21а1;и8|, и на пореској системи ^ихп^иадевгта (даиак 1 овца на 50 ком.), специјалним особинама влашког права у Угарској. Признајући да постоје те уредбе не само у Трансилванији, но и у Кнежевинама, г. Пич долази до закључка : да су се оне могле одржати код Румуна угарских као на својој родној основи, док у Кнежевинама подлегоше упливу живота суседних народности (јамачно словенских), и препородише се. Интересантна је беседа г. Пича о распрострањености међу Румунима десетичне системе дажбина, и о путовима којим она дође до њих. Даље г. Пич задржава се на румунским достојанствима : војводе, госаодара или госаодин а, бана -- све установе и термини словенског корена ; даље, на административној подели Кнежевина, где угарским комитатима одговара у Молдавији »то^обС« (с погледом на »око1е а ), а у Влашкој »зиЛ8^о" (с деобом на »рЈаву«); даље на административном центру тих јединица — граду, и на одношајима према њему земаља и настањеника и т. д. Словенски дух и сами називи свију тих уређења, не остављају сумње: да пређашња словенска организација у Молдавији и Влашкој, са најездом Румуна није ишчезла заједно са словенским насеобинама, него на против њој се прилагодио нов елеменат румунски, давши јој тиме могућности да се сачува. Ту још г. Пич разјашњује термине кааетана и жуиана у колико су у употреби код Румуна. На основу свега тога изводећи општи закључак о румунској администрацији, вели г. Пич, да је она, опирући се у начелу на »јиз Уа1ас1псит а подлегала оцечном туђинском упливу — услед раширености румунског елемента на словенској територији, сачувавши још неких црта Јгарског права. » Но ми не налазимо ничега. саецијално