Бранич

570

в р а н и ч

број 15 и 16

романског /римскога) у тој администрацији — вели г. Пич, ничега. што 6и изазвало усаомене ма римске колоније у Трајановој Дакији.« Исту отсутност римских трагова примећује г. Пич и у војеној организацији Румуна, јер јачина римске војске састојала се у пешадији, док међу тим румунска војека вазда је јача коњицом. Најпосле ту појаву констатује аутор и у румунском породичном животу, а на име у управним одношајима и у наследству. »Таква је иротивност , примећује писац, међу народним римским карактером, и иородичном организацијом у Румуна. Место римског обичаја деобе наслестава иосле смрти оца (ра 1ег {атШаз) међу члановима иородице, код Румуна нарочито у Кнежевинама свагда владаху начела словенске задруге т. ј. заједничка уирава наследством иод старешинством једнога (односно старијег) брата. Тек у најновије доба овај иоредак у иородици, устуиа иред обичајем деобе наследстава. а Међу тим у разним крајевима румунске територије г. Пич налазио је трагова задружних облика који у старини владаху у свима породичним делима и одношајима. Поучно је и то што нам каже г. Пич да се наследници у свим случајима деоба брину, да се изравњају без власти, која се меша само у случају неслоге. Сви ти елеменги старог обичајног права, које је г. Пич црпао у народу властитим истраживањем, по његову сведочанству потпунце одговарају Словенском обичајном ираву, како се оно и данас јавља међу Русима и Словацима на Карпату, и какво се налази и у старим "шоменицама. У осталом трагови општинске управе међу Румунима, тлазе се и у самим румунским изворима. Примедбама о румунској општини, о заједничком јемству, и најпосле о једној карактерној црти породичног живота — о обичају отмице девојака, завршује г. Пич своја истраживања. Г. Пич обећава ново специјално дело о животним особинама старих Словена, које због ограничености нростора не могаше сместити у овај чланак о румунском праву. По његовим речима овим обећаним делом, с којим према давно нацртаном плану стоји у тесној вези овај садашњи рад, завршује се серија његових радова по румунском питању. По томе животни услови специјално румунски, биће још предмет расправе и у 1 и 2 тому новог састава, који ће изаћи на свет у току најближих Тодина под насловом Ђ Словенске старине. к Обзнањујући и ово обећање новог дела г. Пича, руски писац своју рецензију завршује овим речима : »Желимо г. Пичу потпуна успеха у смишљеној опширној и нолакој работи. Цигло њен многозначећи наслов, који је природно зближује са бесмртним трудом ШаФарика, наводи учени свет да претпостави код њеног аутора озбиљну спрему. Видећемо.«