Бранич

578

Б Р А Н И Ч

број 17 ч 18

јицизам истиче начело равнонравности међу људима и тиме отвара Јтоље људској активностн у погледу стварања ирава с обзиром на природу личности. Код Римљана та активност добија особити облик и састоји се у уређивању међусобних односа појединих личности и осигурању оне суме права која свакој од њих припада. (Л,. 10 I 1). Као што је познато такав поглед на право и његову природу држи се још и данас у једном делу права, у приватном праву. За право у опште он не важи, благодарећи злоупотребама тог погледа. в) Прва и најтежа злоупотреба учињена је у средњ. веку. Погледи стојичко-римски на право и његову природу прелазе и у хришћанство, разуме се, са извесним основним погледима хришћанства одговарајућим изменама. Као једна од најважнијих последица тог дотеривања јавља се то, да се црква истиче као остварилац права и правде. У том погледу црква чини велике злоупотребе које су морале изазвати отпор против доминирајућег положаја цркве у опште. Но начин тог отпора није био довољно радикалан. У место да се сасвим одбаци досадањи поглед на право и његову природу, реакција се ограничава на то,. да избаци цркву из њеног досадањег положаја. г) Злоупотребе цркве отпадају с временом; проналасци, реФормација, обновлење класичних студија потресају положај цркве; држава постепено и после дуге и тешке борбе ступа на њено место; тако звано природно право предузима да државом заузети положај теориски оправда и одржи помоћу теорије о природном стању човечанства и наглашавања човечанског и уговорног карактера права и државе, — па опет резултати не беху бољи. . У току времена држава показује, да није боља од цркве. Лајбницова теорија о праву, као нечем што заједницу паметних бића усавршава, повлачи за собом Волфову теорију о материјалном благостању личности као цељи права и ствара т. зв. просвећени апсолутизам, који тежи да усрећи све и свакога по једном калупу. Просвећени апсолутизам повлачи за собом произвољност у отварању