Бранич

42*

БРОЈ 20

Б Р А Н И Ч

67!

Историјска Факта јасно доказују да је у састав тих сабора удазило духовенство и властела. СтеФан Немања, дознавши од једног војника, да се ио његовој држави шири патеренство, сазвао је на договор архијереје, монахе са игуманима, свештенике, своје старце и велможе « отб мала до велика." Желећи да се склони у Св. Гору, он призива на договор своју жену, синове, архијереја, своје чиновнике, обласне управнике, војводе и војнике. Сава у житију Немањином говори да су на последњем сабору била присутна само деца Немањина и бојари мали и велики, које он назива «богати и убози стари и јуни." Доментијан прича да су на том сабору учествовале све власти српске, велможе велике и мале, десетници, педесетници, сатници и тисућници. Теодосије помиње војеначалнике и благороднике мале и велике. Таквим начином још у почетку српске државе, скупштина представља сабор духовенств а и властеле , но не и ■народа. 1 ) На саборе позивано је већином духовенство, а од властеле могаху доћи чиновници, што се занимаху разним службеним дужностима. У саборским договорима имађаху учешћа и жене (жена СтеФана Немање).

А ) Ову мисао о личном саставу старих српских сабора, нроводи писац кроз цео свој чланак, искључујући народ од сваког утицаја у државне послове. У чланку «о сабору Себара (о коме ће и ниже биги помена) ја сам наговестио о демократском уређењу старе српске државе, упућујући за пример на племенско живовање данашњих Арбанаса. У Душанову законику одредба о саставу сабора, не искључује у ошнге учесништво народа. Под ((Властеличићима® који могаху доћи на саборе, не треба разумети само потомке старог племства или носиоце државне власти мањег реда, но и обичне поседнике слободних баштина, који по самом имућству беху на гласу у народу. И у других словенских народа н. пр. код Чеха, племство постајаше Од «земана у слободних баштиника. Да је то природни процес у постанку и развитку власничког сталежа, позивам се па следеће речи чувеног историчара Бокла : (( Како је богаство одмах иосле умности најсталнији извор за моћ, тако је ариродним пачином дошло да је велика неједнакост имућности довела за собом велику неједнакост у социјалној и аолитичкој моћи^ (Историја цивилизације, стр. 65). Забрану држања сабора међу себрима у Душан. Законику, не треба узети као одредбу о искључењу себара из свију политичких права, но само као ограничење старинског обичаја племенских месних зборова, на штету државне целине, која се под Душаном тако очито Јздизала. То нам у осталом сведочи и Т. Флорински који узима да су себри слободни <сељаци што живљаху на својој земљи под старинском општинском самоуправом, а чији број беше јако смањеи под Душаном (Јужни Словени и Византија књ. *2 стр. 29). Примедба преводиоца.