Бранич

674

В Р А Н И Ч

БРОЈ 20"

Пада у очи, што овде није казано ни речи о томе ко састављаше „свборв". Ова реч тако је употребљена као да се то доба код савременика већ образовао одређен појам о саставу сабора. По смрти архиепископа Никодима, СтеФан Дечански сазва сабор рад избора новог архиепископа. Данило у својим „житијама" сачувао нам је извештај да су на њему били присутни и епископи, игумани и „ввси велемоштБнии земл1е срвбвскше. в Уз одобрење сабора СтеФан Дечански поче дизати манастир Дечане. Осим духовенства, у том сабору већином имадоше учешћа чиновници који отправљаху разнолике дужности. На сабору 1347 у Скопљу, о уздигнућу на епископију манастира деспота Оливера, и о његовом потчињењу првопрестоној скопљанској митрополији, присуствовахудуховенство, властела, жена и син Душанов. Међу светогорским документима сачувана је Хрисовуља СтеФана Душана са сабора, «на Кроупи1дех к о распореду села која приложи цркви св. Николе у Добрушама, и о другим метосима Хилендара. На сабору беху присутни патријарх Сава, митрополити, епископи и сва властела српска и грчка, игумани и иноци Свете Горе; а њима придружени беху и хилендарски игуман Доротије са старцима те обитељи. Хрисовуља носи годину 134 4 но ваља приметити да је може бити лажна, ако се не допусти, као што умесно примећује Флорински, да је могла бити погрешка преписивача у означају године. У години 1344 Душан не могаше називати се царем. Патријарх Сава који се овде помиње, заузе иећки престо тек 1354 г. Најподробнијег и најтачнијег извештаја о саставу сабора, налазимо у уводу Душанова законика од 1349 г. Из њега се види да се сабор састојао из патријарха, архијереја и свега духовенства, самог цара Душана и свега властеоског реда.. 0 простом народу, о представницима градова нема ту ни помена. Напротив један чланак Душанова законика изречно забрањује сабор себара, под казном да се преступнику ове наредбе одсеку уши и осмуде трепавице. Под именом Себара научњаци замишљају прост