Бранич

врој 20

б р а н ii ч

народ и свб оне који не долазе у састав властеоског реда. 1 ) По оцени Зигеља Душанов законик спада у категориј у оних зборника закона, који не постају услед какве му драго тренутно појављење потребе, но поничу у жељи да се изложе на писмено одредбе којима се руководи вас народ у свему свом приватном и друштвеном животу; по томе у праву смо што тврдимо да је у Душанов законик ушло све оно што је живело у народу пре старих времена. Поменути извештај, као саставни део самог законика, у коме се и налази, по нашем мишљењу има облик законске одредбе о личном саставу сабора, или бар јавља се као извештај ОФицијални, законски. о броју лица што су участвовала на сабору. 1 ) У Хрисовуљи СтеФана Душана, о подарбини Севастократора Дејана једном манастиру. на сабору помињу се породица српског цара. његова жена, син, патријарх, митрополити, епископи, игумани, властела; дакле видимо да на сабору, осем духовенс т ва и властеле беху присутни жена и син Душанов. На сабору 1351 г од потврдио је Душан Которској оиштини привилегије пре ђашњих владара. У Хрисовуљи о томе, а нарочито у једној талијанској грамати, која говори о том предмету, дају се разликовати следећа четири реда лица. као учесници у саставу Хрисовуље : 1 цар и његово веће Цтрега^ог е соПедш Јтрепа1); 2 патријарх и његов савет (раМагса е 8ио со11е§1о); 3 неколика важна лица нарочито поменута; и 4 многа друга властела мала и велика (аИ,п тоШ иоће1 геиШотет р1гиИ е ^гапсћ). Тај извештај обраћа пажњу, може се рећи, не толико на састав целог сабора, колико на личности и оба савета, што имадоше уплива на са-

1 ) Ово мишљење о значењу речи «Се$ар 8 ја сам први утврдио непобитиим доказима у бр. 5 Срп. Правника за 1882 у чланку о Сабору Себара. ГЈрим. превод. 2 ) То мишљење писца има извора у раду нашег Крстића, који вели да је најглавнији извор за решење питања ко је долазио на саборе, Душанов законик (Глас. 9 сграна 75). Прим. превод.