Бранич

676

В Р А Н И Ч

БРОЈ '20

бору. 1 ) Урош, Душанов син, дајући острво Мљет, двојици своје властеле, саветује се са својом мајком, патријархом, свима митрополитима, игуманима «и сб вс 1 ми властели веле ввзможними подб р^кокз царБства ми и сб вс 4 мб зборшмБ срБбБскимБ"; дакле на сабору осем матере учествовало је још само духовенство и властела. Године 1376 Лазар и Ђурђе син Вука Бранковића г ) сазивају збор ради избора патријарха. У избору учествују митрополити, епископи и игумани , а о световним људима нема никаквог помена. Када по смрти краља Вукашина наступи безвлашће, видећи да Србија иде пропасти услед растројства силне властеле, духовенство одлучи да томе стане на пут и изабра повог цара. Има извештај српског летописца из 16 века да је патријарх ЈеФрем сазвао све духовнике и на сабору изабрао Лазара, но како духовенство не беше толико силно да утврди Лазара у царском достојанству, оно позива на сабор све кнежеве претећи проклеством ако не дођу. Тај нови сабор скупи се у Призрену и прогласи царем кнеза Лазара. Пада у очи како духовенство не нађе за нужно да позове сву властелу но сабра само кнежеве т. ј. самосталне управнике области. Тај извештај показује нам да је властела већ изгубила свога значења на сабору. Одлука неколико обласних управника беше довољна да се њојзи потчини цела Србија. Ако је веровати том извештају, сриски сабор у том тренутку губи пређашње значење. Од тога доба, ако се ред властеле још бирао за саборе, може се мислити да је то било само за то да се да већа важност мњењу појединих обласних управника ; другим речима : властела дотичне области подржавала је на сабору мњење управника те области. Ну састав сабора о избору Лазара, по овом летописцу 16 века ваља сматрати као непоуздан у појединостима, пошто следеће

М Писац превиђа значајни сабор народа код цркве Арханђела Михаила у Ирнзрену (по Пајсију) о острањењу Вукашина од српског престола и туторства над Урошем. О гоме има интсресантних података у г. Мијатовића (Гл. 35). Прим. превод. 2 ) Иа овом месту писац наводи мишљење Зигел»а да место Ђурђа вал>а разумети с ца му Вука Бранковића. Прим. превод.