Бранич

ВРОЈ 20

Б Р А Н II Ч

677

саборе, о којима такође имамо споменика, састављаху као и пређе сва властела и духовеиство. Извори сачували су о томе неколике извештаје. СтеФану Лазаревићу дођу хилендарски монаси молећи да им да цркву Ваведења на Ибру, као подарбину манастиру Хилендару од стране једног властелина, чије имање беше конФисковано, због невере према држави. СтеФан учини по молби посаветовавши се са својом мајком, патријархом, митрополитима, игуманима и властелом. Године 1411 СтеФан Лазаревић дарује Хилендару неколико села за једно имање које он по савету патријарха митрополита и свега сабора поврати једном свештенику. У житију деспота СтеФана Лазаревића од Константина ФилосоФа сачуван је извештај из кога се у већој јасноћи види састав сабора за СтеФана. Кад јако занеможе дозва СтеФан свога нећака Ђурђа Бранковића , а патријарх позва на сабор архијереја сву властелу и (( всћкБ избранннхб " те Ђурђе би проглашен СтеФану за наследника. У том извештају о саставу сабора ваља обратити пажњу на израз «всјех изабраних". Мучно је погодитн да ли под овим ваља разумети монахе и у опште духовенство назначено по избору, или кнежеве — управнике области који почеше одвајати се из власгеоског реда, или преставнике градова. Може бити да се у том изразу види само реторско понављање. Најмање је вероватно да се под тим разумеју изабраници градова, јер је тешко наћи доказа да су на саборима имали учешћа нреставници градова. 0 саборима за Ђурђа Бранковића немамо никаквих извештаја, но после његове смрти, говори троношки летописац да су (( људи" поставили себи за поглавара војводу Михаила Богојевића Који беху то људи што изабраше војводу, није извесно. То беше 1450 т. ј. кад Србија са свим потнаде под власт Махомета II. Дакле на срнским саборима могаху присуствовати сви редови властеле и све духовенство, прости народ беше острањен што се вероватно осниваше на обичају а не поста законодавним путем. Прва законска одредба у том