Бранич

710

в р а н и ч

број 21 и 22

кону. 1 ) Напротив Француеки грађански закон (чл. 3) и аустриски закон бар почесно (§§ 4 и 34 ") узимају народни закон као полазну тачку. Најзад овај закон признају закони Белгије, Италије, Низоземске, и већина немачких писаца на европском континенту. Не треба никако заборавити да је свакоме слободно променити домицил, да ова промена не повлачи тим самим промену отаџбине, и да држава увек има право да прогера са свога земљишта ново дошавшег странца. С друге стране често се дешава да се за промену домицила и не дозна или се о томе сумња;

' ! ) Па опет за то г. Момсен енергнчпо тражи у Агсћху Г. с1. Сш!- Ртах1з БХ1 стр. 151 и сл.) да пројектовани грађански закон за царееину Немачку, од сада води рачуна не више о домидилу, већ о народности, кад има да се регулишу стање лица и Фамилијарни односи. (Иримедба ауторова.) — II сам г. фон Бар изразио се у овом смислу (УегћапсИип^еп с1ез XVIII с1еи!;бсћеп Јихт81;еп1;а§б, 1886): (( Ја сматрам, ве,ш 011, да ће нов грађанскн закон немачки добро учинити ако замеии закон домицила пародним законом, кад год није у иитању само да се тумачи воља партпја ; но како ностоје неке законске разлике које ће и даље остати у разним државама немачке царевнне, или и између провинција из којих се оне састављају, потребно ће бити да се примени на немачког поданика закон места где му је домицил на земљишту царевине, у случају емиграције у иностранство, закон његовог последњег домицила у царевинн. Акопостоје супротности између локалних законодавстава неке стране, државе, то ће унутрашње право ове државе имати да каже који је лични закон њених поданика. Ако најзад нма да се иротумачи воља, то ће се ирема околностима ценитн, да ли ваља уважпти иародни закон странака илн закон њиховог домицила; алн за трговачкс послове важиће закон домицила, разумевајући под тим. закон места где се налази трговачка радња. )} (А. В). 2 ) Грађ. закон аустриски од 1811 § 4 : (( Грађацски закони обавезни су за све грађане оних области за које су они обнародовани. Грађанп остају тако потчињени грађанским законима за све послове закључене изван земљишта државе, у колико је способност, да се у тим иословима учествује, ограничена овим законима и у колико су ови послови намењени да имају последица у овим областима. У следећој глави објасниће се колико ови закони обвезују странце. }) У следећој глави § 34 гласи овагсо : (( Лична способност странаца, што се тиче правних по^лова, треба у оиште да се цени према законима који важе у месту домицила сгранчевог, или ако нема стварног домицила, према закоНима којима је странац иотчињен по свом рођењу као подапик, осим ако су закони другче за иоједнне случаје наредили. 0 Мишљења иисаца о значају ова два текста подељена су. Док Савињи, Вуб1;ет књ. VIII § 363 признаје да је 1ех с1оппсПИ обавезан како за аустријанца у ппострансгву тако и за странца у Аустрији, други .тврде да је очпгледна намера законодавчева била, и ако изгледа да се не слажу §§ 4 и 34, да примени на странца који станује у Аустрији, као и на исељеног аустријанца, закон државе којој он припада. Најзад други внше воле да се држе буква.шо закоиа, и утврђују разлику између аустријанца, који етанује у иностранству, - ова.ј завпси од свог народњег закона (§ 4), — и странца у Аустрији, за чије стање и способност важи 1ех б,отгсИИ (§ 3 4). (А. В.)