Бранич

в р а н и ч

број 21 и 2?

тога да пословима даде сигурност; ова би сигурност била већа ако би се уевојило правило које је основано на народњем закону, али које би одржавало важност уговора у свима приликама, где би се за онога који се обвезао, могло без грубе ногрешке претпоставити да је способан да то учини. Значај овога правила био би различан, према природи уговора о коме је спор; извесно је доиста да при закључењу брака треба тражити више и сигурнијих обавештења, него ли при закључењу неког обичног трговачког посла, какви се врше сваки дан. Но неби било никакве незгоде да се води рачуна о закону домицила у свима питањима, која не стоје у директној вези са правом породичним и наследним, јер се на овима највише примећује утисаккарактера и духанародњег; али тада ваља гледати на домицил Факта који је резултат воље интересованог лица. Може се доиста претпоставити, да је сваки хтео да се управља по обичајима и мислима места његовог обичног становања. По неколико засебних решења изгледа као да страни судови теже да овим путем пођу. Народност, какву ми овде разумемо, не претпоставља по нужности уживање или бар целокупно уживање политичких права; свагда је било чланова једне државе којима ова права нису признавата, у целоме или почесно; и сасвим је разумљиво да једна држава са овога гледишта признаје потпуну способност само онима, који су њени грађани од рођења ила су јој постали грађани прирођењем, које су давно задобили Очевидно је да сукоб између више провинциских закона, у једноставној држави, може бити разрешен само применом 1ех (ЈогшсДп; али у Федеративним државама, где једна поред друге постоје две или више разних народности, као у Немачкој — где се налази осим народности царевине (Ке1сћ8ап§:ећбп§кеН;), заједничке свима немачким поданицима, народност сваке засебне државе у царевини (З^аа^вапдећбпдкеН;), на пр. Пруске, Баварске, Саксонске ит.д., — примена народњег закона не ствара никакве неприлике; и када се \Ућаг1оп изражава за закон домицила,