Бранич

774

в р а ii и ч

врој 21 и 22

ИЗ СУДНИЦЕ XXVI Примена и тумачење §§ 138 и 200 кривитаог законика (одлука опште седнице касационог суда)

Ееки Јон из Малајнице буде оптужен Суду окр. Крајинског што је Јону, кћер умрлог Стојана Белића из истога места, без знања њене матере одвео у намери да се венча с њоме, па је на варљив начин обљубио а за тим отерао. По свршеном извиђају ирвостепени суд нашао је : »Да постоји дело одводења непунолетне девојке преваром, с обећањем да се с њоме венча, које је као кажњиво предвиђено § 188 крив. закона. За доказ постојања дела Суд је узео то, што је обешчашћена Јона под заклетвом потврдила, да ју је оптужени под обећањем ступања у брак одвео својој кући , па пошто је лишио девојаштва од куће побегао и неће да је узме, већ је напустио. Да је Јона лишена девојаштва баш у то време, потврђено је лекарским уверењем, а да ју је тужени под обећањем да ће се с њоме венчати, кући одвео, потврдили су два сведока, и по томе да се онтуженоме казна има одредити по§188 крив. зак. јер се доказује одводење извршено преваром у цељи ступања у брак,« — па пресуди : да се оптужени казни са једном годином и шест месеца затвора. Ову пресуду првостепеног суда одобри и Апелациони Суд у своме I оделењу 23 Марта ове год. Бр. 2063. Касациони Суд по жалби државног тужиоца и браниоца оптуженог, у своме I оделењу 14 Маја ове год. Бр. 1872 нађе : »да пресуда Апелационог Суда не одговара закону у томе, што је одобравајући пресуду првостепеног суда погрешно узео, да је тужели учинио дело казнимо по § 188 крив. зак., јер за појам овога дела претпоставља се увек превара или сила, а овде тога нема пошто је тужени приватну тужитељипу одвео и обљубио по саизволењу њеном, и према томе оптужени је овде учинио дело казнимо по § 200 крив. зак по коме законском пропису има му се и казна одредити.« Али Апелациони Суд не прими ове иримедбе са ових противразлога :