Бранич

792

б р а н и ч

број 23 и 24

лину тако окривљену, не опстојаше као наука, и затрпаваше гомилом својих правила друге судске гране. Али породицом, и ако је чак засебно о њој расправл>ено, гложе ли се расправљати истијем начином као с уговорима стварнијех права, т. ј., с другим дијеловима грађанскога законика? Г. Богишић има храбрости да то одриче. «Кад је Савињи (5аУ1§Ћу), вели он, у првој половини овога вијека тврдио да наука онога времена не бјеше на висини кодиФикације грађанскога ирава, сматрам се овлаштен да данас мислим, као и он, о науци нашега времена барем о елементима народне породице у Словена.» Из једнога другога пишчева дјела црпемо врло значајна посматрања о тој тачки. „Заблуда је мислити да један закон, колико му драго био добро уређен у техничком погледу, али по својој природи крут и сажет, може замијенити моралне елементе тако моћне, тако гипке, тако угодне, што носи у себи свака породица, која је очувала нетакнуто и непомућено своје начело, елементе, без којих не би могла опстати установа те врсте.... И неће се отрести од те заблуде : докле год се не проуче саставни дијелови и различити појави живота те установе не само у њиховој природи и њиховој засебној радњи, него такођер у њиховијем узајамнијем пошљедицама ; док у свијема својим дијеловима, свијема својим радњама наша установа не буде упоређена с наличнијем установама, или барем приближена к онијем, с којима се находи у додиру каквијем му драго начином; док не буде држан рачун, у тијем проучавањима, о моралнијем елементима, којима је тако обиљна свака установа те врсте, и док нај озбиљнија напрезања не буду чињена, да се до дна схвати утицај, чак и мало видан, тијех елемената у животнијем радњама установе." На први поглед могло би се очекивати од писца неколика обавјештења какав метод мисли примијенити у кодиФикацији о породици. Он ту ипак ћути, и то ћутање с почетка зачуђава ; али размишљајући, види се, да је то логично, по што је у тој расправи о кодиФикацији поро-