Бранич

830

Б Р А Н П Ч

за опште ствари. Оа тих разлога писац предлаже обавезност гласања, сем изузетних и оправданих случајева н.пр. болести, одсутности итд. Та обавезност имала би за последицу не само што би добила сваку политичку немарност, но што бн бирачу у исти мах п показала важност његове улоге у држави. У трећем делу писац говори о државноме поглавару у демократским државама и подели власти, а за тим о одцосама између поједпн IX домова законодавнога тела. И ако ово питање за нас нема практичне вредности, ипак је са гледишта теорије врло корисно проучити га, нарочито по компаративној методи пишчевој, који та питања гтретреса упоређујући парламенте енглески, Француски и северо-амерички. При крају дела он узима у обзир нарочито два принципа : иринции стабилности и континуитета у законодавној радњи и иринции иарламентарне иницијативе. Ваш и да се усвоји начело сразмерне репрезенгације, тотално обнављање законодавног тела после извеснога броја година може довести нестабилност у раду и кретање из екстрема у екстрем, јер опште право избора има и евојих непредвпђенлх обрта са којих се мења и сама тежња скупштинске већине према њеноме склопу. Интереси традиције и континуитета у раду захтевају, да се обнављање законодавнога тела врши делимично, сваке легислатуре по ] / 3 . као У Саксонској и Америци, или по '/,, као у Белгији п Холандији. Тиме се у парламенат уводи и нов елеменат а задржава п стари; нови даје средства и начине, а стари даје правац законодавној радњи. Односно парламентарне иницијативе писац Фрапиран ужасно великим бројеи закона који чине често читав хаос, а често су у контрадикцији, тражи, да сваки законски предлог прође прво кроз рукекаквога стручног тела, н.пр. државни савет које ће имати у задатак да му проуче мотив и сву економију и, пошто га одобри и усво.ји, послати га у скупштину одредивши које стручно лице, које ће га брак 1ти и објашњавати. Јер, дешава се врло често, да и најбоље редиговани законски пројекти док прођу кроз скупштину буду тако исецани, да од закона остају само поједини делови који међу собом узети не дају никакву целину, а који су често у дисхармонији са ссталим земаљским законима.

Ми смо се задржали можда мало више на овоме реФерату, но што се то обично чини. Ово смо учинили из два разлога : да што дстаљније изнесемо мисли изложене у овоме делу ради оних који га не могу читати у целини, а друго што у њему налазимо толико здравих иогледа и идеја да нам је било немогуће прећи преко њих са неколлко речи. Кад се томе дода још и тај Факт, да су сва питања у овоме