Бранич

број 23 и 24

829

право , да се и они изјасне о једноме закону , који би парламенат донео, али који< не би одговарао жељи већине. Федерална скупштина састављена из оба дома вотира законе. Ако је реч о каквоме закону којим 'Се модификују определења устава, онда се он има поднети народу на санкцију, а ако је обичан закон за ту санкцију нужно је пре свега скупити 30.000 гласова. У оба случаја бирачи гласају само »за« или »против 9 . Према томе јасно је, да ако већина Федералне скупштине представља већину бирача, онда ће и одбачај закона бити изузетак; али у последње време видело се, да тај изузетак прелазн у правило. 1 874 г. одбачен је тим путем један закон односно модиФикација бирачког права, а 1881 год. другм опет закон односно школа. Износећи свуда да је само оно представништво право нар. представништво, које је састављено од представника свију важнијих мишљења и мањина, писац упућује на поједине системе, који су у тој цељи и створени. На првоме месту он говори о Херовом систему, који је са неким малим модификацијама усвојен у Данској и Бразилији, алн га налази да је доста компликован. Он више цени систем ограниченог гласања, који је прво примењен у Енглеској, а 1878 год. спојен са системом кумулативног гласања уведен у Шпанији, 1882 год. у Италији и 1884 год. у Португалији. Писац додирује и питање о подели законодавног тела на два дома, и он је за два дома. Само одмах примећује, да начини на који ће се долазити у та два дома морају бити различни, јер кад би били једнаки, . онда не би било потребно усвојити дводомни систем. У доњи дом, он хоће, да уђу представници бирача, индивидуа, а у горњи дсм представници савршенијих социјалних јединица: појединих група, корпорација, проФесионалних асоцијација, као: университета, магистратуре, учених друштава, општина и т. д. Доњи дом имао би представљати елеменат прогреса, а горњи традицију; за доњи дом тражи да избори буду неиосредни, а за горњи да се врше посредно, од прилике онако као што се врше у Француској по уставу од 1875 год. У једноме нарочитоме пододељку писац се бави питањем : да ли је активно изборно право приватне природе или јавпе ? Од тога питања зависи : хоће ли бирач моћи са својим бирачким правом располагати по својој вољи, т. ј. да ли ће моћи да га по својој вољи врши или не врши. и је ли то његово право и јиз и1епт е^ аШ1епсИ, или само ји& и1еп<И ? Он решава то гштање у смислу, да је бирачко право јавне природе, да се оно не рађа са бирачем но само са његовнм ступањем у државну заједницу, која му то право признаје ради општег интереса. Отуда није све једно ио ту заједницу, да ли он то право врши или не, и ако га не врши бирач показује: или да није за њ ни способан, па дакле не треба ни да га има, или он сматра испод достојанства да га врши, што би био доказ да се он мало интересује БРАНИЧ ГОД. II 5 3