Бранич

828

Б Р А Н И Ч

Јога једна мана данашњих већина у томе је, вели писац, што оне теже да еву влает концентрншу у својој руци. Оне се не задовољавају само издавањем закона;и контролом над управом земље, веК траже да саме и управљају. Та је тежља са свим неоправдача и неумесна, јер је противна и ономе мудроме принцину освештаном у францускоме уставу од VIII год. који гласи: а д1г ев1 1е (аИ А'ип веи1, с1 Шђегег 1е раИ Ле тгаГеигв. Сваким другим радом ишло би се на суирот резултатима мудро изведене деоое власти. Кавур је могао ујединити Италију само по томе што није било више но само једног Кавура. Скупштиие су способне само за дискусију и вотирање; оне су неспособне за администрацију. Писац, и ако не баш са пуно разлога, наводи за пример трговачка друштва, где се унрава поверзва нарочнтим лицима а не скупштини акционара. Администрација захтева техничку спрему и што дубљу компетенцију, а баш тога често у скупштини нема. Она захтева тишину, хладноћу и прибраност; она се не слаже са многим Формалностима, док у скупштинским дебатама то су ствари мало познате. Најзад и сам принцип одговорности захтева, да управом рукују појединци а не какво сложено тело, јер одговорност коју сноси само један далеко .је тежм терет но она коју деле неколпко стотина чланова, и која услед те деобе постаје тако лака, да се њоме могу играти. За добру управу нужна је одгоеорност и самосталност у раду. Оваки гпеф једне гране стара се, да се, што му је више могуће, окружи способним људима, алп у томе га треба оставити сасвим независног. Парламенат може одређиватп само у принципу правац рада, али извођење треба оставити самоме шефу. После ових општих поЈмова писац прелази у другоме делу на поједпне услове, који служе за базис правилности рада парламентарне владе. Осуђујући са свим данашњи изборни систем, по коме је половина бирача и један впше све и сва, а половина мање један ништа, он указује на узроке са којих долази оно неправилно функЦиониоање парламента. »Са системом који даје већини све а мањини ништа бпрачко тело образује једну колебљиву масу без кохезије и сталнога правца, масу која једног дана иде даље но што би и сама хтела, а која се сутра дан трза на један пут назад. Та је маса просто плен политичара, којима је политика постала обично занимање." Отуда, не ] реба се ни чудити што мањина напада на све и критикује све што је учињено не само без њеног суделовања но и без њенога знања. Одлука парламента донесена већином гласова често није израз жеље чећине у народу, а то је баш апсолутна противност принцнпу демократије. У намери да што јасније докаже ово што је навео, писац узима за гтример Швајцарску. У тој земљп устав ујамчава бирачпма