Бранич

786

б р а н и ч

број 23 и 24

По § 64 правозаступништво престаје: 1, Кад правозаступник сам поднесе оставку Министру Правде; 2, Кад правозаступник прими какво јавно звање или предузме другу какву радњу на своје име; 3, Кад правозаступник иступииз српског сажитељства; 4, Кад правозаступник буде осуђен дисциплинарним судом да се лиши правозаступништва; или ако буде осуђен због злочинства или бесчастећег иреступљења из користољубља и т. д. Прва три узрока о престанку права закон је изједначио са узроком 4, који говори о губитку права на правозаступништво. Кад ко иступи из српског сажитељства, кад ко да оставку, те је одношаје закон ставио на равну ногу са узроцима под 4, кад се ко лиши правозаступништва због преваре, утаје или злочинства. Како узроци са којих престаје правозаступништво нису једнаки, то ни последице не могу бити једнаке. Зар се може равнати дело личне увреде делу једнога убиства? Зар последице једнога преступа, рецимо увреде, могу бити равне последицама једнога убиства? Види се да је закон овде био недотупаван, да није водио рачуна о значењу узрока наведених за престанак права на правозаступништво, него их је изједначио. Но опет то не мари ништа, та недотупавност не може бити разлог за правилност онаког тумачења. Ако наше законодавство не може у томе погледу да доскочи потреби, онда позовимо у помоћ страно законодавство. Њега у том случају, вели Маћејовски, треба прихватити. И ми то радо чинимо. Стављамо преда се закон хрватски о адвокатима. По томе закону права адвокатска могу да утрну а могу и да се изгубе. Између једног и другог појма закон је правио разлику. По Вукову речнику стр. 793 реч утрнути, по ономе како је она објашњења, значи : неко привремено стање. Кад знамо по Вуку значење речи утрнути, онда пређимо на текст поменутог закона. По њему ираво одвјетништва утрњује: