Бранич

256

После тога мира, који не беше пишта друго до завођење мирнога, правилнога еуђења. свет је мало дахнуо душом. Реч „р а 1 х" (мир) у језику тога времена није имала друга значеља изван суђења, правосуђа. Они који ма колико познају средњи век, знају, да је реч „ј и 8 1Г с е" скоро увек, за врсме ове епохе, означавала идеју порезе, данка п дажбпне властели, или пак новчану казну, х ) и да је реч „ра1х" код њих означавало оно што ми разумемо данас под речима судство, правосуђе. Реч „раЈвепг" означавала је суднју а „1а тагвоп (I е р а 1 х" означаваше место где се суд састајао. Свештеници и остала властела, као и и племићи и сељаци, који би на скуповима прокламовали мир, увек су се старали да у исти мах установе и какву јурисдикцију. „Становници Пикардије, вели мало ире помсиути кроничар, зарицали су се један другоме и заклињали, да у случају какве међусобпе свађе не ће ићи један иротиву другога оружјем и ватром, него да ћс своје тужбе изнети предсудију." Одмах за тим свака асоцијација настаде да установи суд за својс иотребе. Као што видимо, дакле, покушај да се уведе редовно нравоеуђе није потекао иницијативом и трудом јавне властн п људима као наметнут, не, њега су увели сами људи својом приватном иницијативом, тако, да је владика Ив Де-Шартр могао слободно изрећи једну истину познату свима његовим сувременицима, коју пико није иобијао. 1га р аГ х нгје утврђен каквим, општџм п вишнм законож, веЛ аростиж договорож и уговором нзжеђу аојединаца иа сваке ировџџције." 2 ) Услед тога што јс краљевска власт била немоћна, влаетела иоколебана, и најзад по што никаква власт не беше у стању да заведе редовно правосуђе, то је народ сам, без обзира па класе покушао да себи створи и организује правосуђе. Он је често почињао неким удружењима, која су више била налик на удружења за уз јамно осигурање. У та њихова друштва нико није морао да ступа, јер правосуђе пије никоме наметаио; али од онога тренутка када ко слободно иостане члан асоцијације и када положи заклетву, што је чинио сваки нови члан, када, дакле, ностане ј и г е (1 е 1 а р ал х , од тога тренутка тај се члан одрицао права на рат и иодвргавао суђсњу. Свака је асоцијација имала своје администраторе, своје судије и своју благајну.

Ј ) Између хил.аду осталих примера ја ћу навести овај акт из год. 1208: „Л ои а у V е и (1 п ЈопЈев 1б8јоч8Исе8 ч н е ј о п а V о у е а С о г I) 1 е, 1 е к с а т 1) а ј § е 8, 1 е 8 е н 1 а 11 а §• е 8, е 1 с." 2 ) Реч 1 а раЈх овде треба разумети у опоме смислу из средњега века. Прев.