Бранич

257

Сувременици XI вска радо су давали тој устаиови назив: 1 а р а 18 (1 е В 1 е и, што је било са свим природно и што је од говарало потпуно идејама онога времена, да се љубав према нравди удружи и емеша са религиозним осећајима. Исто тако често се могло чути у обичноме говору: 1а ра!х <1 и р ау 8, 1а р а 1 х (1 е 1а V Г11 е, 1 а р а 1 х <1 е 1'е V е ^ и е, а све у тој цел.и да се означс поједине асоцијације којс су обухватале читав иредео, вароши или диоцезу. У исти мах рећићемо, да можда ие ће бити без користи ако напоменемо, да је и реч 1 а сошш и п е често имала исто значење, што је долазило отуда, нгго су општине, бар већина између њих, биле проете асоцијације основане у цељи нравилног правосуђа за њихове чланове. Многи ее варају кад сматрају комуналне покрете овога доба за револуције са нолитичким карактером и кад често људима из тога доба приписују иеке идеје које они нису имали нити су могли имати. Комунални покрет скоро није ни излазио изван с®ере личних интереса грађанскога поретка. Поједине карте или устави (1ев сћаг^ев) служиле су овим л>удима у место поступка ири еуђењу, а еудије су им биле већином муниципални магистрати. Једном речи, главни предмет велике револуције XI и XII века био је тај, да се рат замени правилним н редовним еуђељем. Али, не треба мислити да је ова револуција извршена лако; на против, тешкоће су биле огромне, јер није било ни једне власти која би била толико моћна или која би хтела да се прими остварења ошнте жел>е. Народ је, дакле, требао сам да ради еве што му је год требало радити: али и ту је било тешкоћа, јер еу интереси и идеје били разноврсни. Сваки је био за установу редовног правосуђа, само не беше елоге око тога како је треба организовати. Негде су судијс долазиле на то звање избором; негде је опет ссњер имао по же.т.и народа да суди по одређеним иравилима, а на другим опет местима евет се обраћаше владикама и црквеним судовима. Види се дакле да је било места конфликтима; жеља да се заведе редовно нравоеуђе бсше за тадашњу генерацију така иста дрскост као што некада беше дрско за нанте генерације тражити политичке слободе и једнакост. Тешкоће су биле исте ирироде; свуда се наилазило на укорењене идеје и на јаке интересе. Класа сењера страховаше да јој триум® новога принципа не смањи независност и слободу према владаоцу и ауторнтст према народу. Укинути рат и заменити га суђењем значило је нанасти на оно што је било утврђеио; значи нретити ондашњем социјалном поретку. Лако је, дакле, ногодити колико је било препрека и какови су били отиори онштој жељи и оиштој иотреби. БРАНИЧ ГОД. 111 18