Бранич

258

Но ипак у тој тами, у којој су сва та Факта остала за нас сакривеиа, ми можемо разликовати и извесне истине. Први напори бејаху у исти мах и врло дрски и од врло сдабих последица. Прве асоцијације прокламоваше апеолутни мир, општи мир, за на свагда; прокламоваше потпуно укидање приватнога рата и уииверсални тријум® правде и нравосуђа. Али тај покушај, који би ми модерним језиком назвали коренитим покушајем, имао је врло слабо дејетво, јер то револуционарно правосуђе појединих асоцијација као да је врло рђаво Функционисало, по што га не видимо да је дуго остало у шивоту. Оно је имало против себе нс само своје противнике већ и своје Фанатике. Можда се њиме терало у крајност; можда је оно било само средство извесним класама и амбицијама. Како било да било, ми видимо да већ у X11 веку то правосуђе ишчезава свуда, изузевши неке вароши које су биле мало боље уређене и које су етојале иод неком вишом заштитом. Али ипак, покрет је најзад имао извесне последице и револуција постаде свршеним делом. Оно што се није могло учинити од један пут и јаком енергијом, учињено је у више маха и учестаним дејством. Смелост истина није успела али је иајзад тријумФ био на страни мудрости и стрпљења. Никада се није успевало насилним средствима и великим реформама иего лаганим и вешто изведеним ирогресом. Тако н. пр. пре но што је рат био забрањен свакоме без разлике почето је тиме што су га забранили само буржоазији, свештенству и сељачкој класи, и ове класе, које су у прошлом веку биле веома ратоборне, оставише рат само племству. На тај начин рат јс изгубио земљиште које нрипаде нравосуђу. Тек гхосле тога дође ред на племство, али и тада је почето транбакцијом; њему рат би забрањен само за неколико дана у недељи, а у оеталима беше му дозвољен. Отуда видимо на место 1 а р а 1 х с1 е В т е и, 1 а Јгеуе (3 е 1) 1 е и, и ово божје примирје као да је више поштовано но божји мир. Од тога доба недеља подељена је на двоје, и ирва половина беше посвећена рату а друга суђењу. Доцније краљеви заведоше четрдесетницу (1а <)иагап1аше), т. ј. заведоше да у будуће непријатељства између завађених партија не могу отночети пре но што истеку 40 дана 1 рачунајући од дана када су се партије заводиде; чиме се ишло на то, да се остави извесно време да се страсти утишају и да судство може посредовати. И најзад владаоци успеше да уведу правило: да ако једна од двеју завађсних страна хоће да се ствар расправи мирним путем, а друга тражи да то буде ратом, да се ствар има пресудити мирним путсм, којом придиком заведоше ону установу која носаше име I' а.заигешеп 4. Све