Бранич

278

но § 122 крив. зак., х ) јер се из рада оптуженога не може да изведе намера за противзакону неправду нрема тужиоцима." Да ли су се жалили на ову пресуду државни тужилац и приватни тужиоци нс види се из акта, која се о том имају у министарству унутрашњих дела. Види се само, даје ова пресуда ностала извршна 16 Новембра 1888 године. * Као што се из ове две пресуде види, пред земаљским судовима. нашим било је, у овој етвари, питање: је ли расаис министарски старији или иозитивни шкон на случај, да се они међусобно не слажу, или да су један другом аротивни ? Ми рекосмо на случај да се не слажу или да су један другом противни за то, што, као што су читатељи могли опазити, првостепени суд находи да ни раснис министра унутрашњих дела од 21 Маја 1886 године није онтуженом давао оно право које ни по § 391 б. кривичнога закона није имао, а Апелациони Суд, пак, тврди да се поменутим расписом преноси право решавања о стављању под иолициски надзор на среске власти, те им се, дакле, даје расписом једно право које оне по закону немају. За наш задатак овде није нотребно да знамо како баш у распису пшпе; 2 ) јер овде је главно питање: како се ова ствар мораценити и судити у случају, да је смисао расписа онакав какав је узео Апелациони Суд. Мислимо да је за евакога јасно, да је сама природа расписа таква да она позитивни закон правно не може мењати, и да се расписом ништа противно закону не може и не сме наређивати. Расписом се само, донекле, може објашњавати закон и давати упутства властима за тачно и правилно вршење закона. Исто тако ни кривични закон, ни закон о чиновницима не знају ни за какве замене закона расписом. На против § 13 закона о чиновницима изриком вели, да нижи чиновник има права, ако је отпуштени налог противзакон, своје иримедбе чинити, и тек при поновљеном налогу дужан је чиновник такав налог без одлагања извршити. Па и то опет не у сваком случају. Ако такав налог има у себи чега што је но кривичном закону кажњиво као зло') § 122 крив. зак. гласи: „ЧиновниК, који евоју власт злоупотреби, те кога незаконо принуди да штогод трпи или чини, или да не чнни, бпће кажњен новчано до сто талира или лишењем звања." 2 ) То је потребно само кад бисмо хтели ценити рад министра. И ми бисмо лако могли обе те ствари овде спојити, да смо моглидоћи то тога расписа. Али како н.ега нема у архиви министарства унутрашњих дела, то смо ту страну овога случаја оставили за другу прилику, а учинили смо корак да до раслиса дођемо другим нутем. С. М. II.