Бранич

Страна 24.

Б Р А Н И Ч

Број 3.

Овако разумевање § 436. гр. пост потврђује и §. 438. гр. пост. кад каже: „Паркичарк поднеће то пиемено оној пол. власти, у које ће се кругу спор извиђатн, к ена ће судијс извеетити о избору, заказавшн к њима е парничарима где ће, и кога д&на суђења радж доћи". Очигледно, чнм пол. власт извегитава веА изабјратс судије о избору, ннје лн то ја сан доказ. да судије у пиемсиу морају битк именоване, а ако нису, да то пнсмено нм чему не служн, да уговор ннје ни пост&о, « да пол. власт не би смела по њему нншта нк предузимати. На кратко, да је писмено у двоје, пол. влашћу потврђено, нужно за постанак уговора, доказује се јаеним текстом §. 436. гр. поет. Да је тачно означење предмета нужно тако исто за постанак уговора, доказује се текстом тога §-а, и природом саме ствари; јер без одређеног предмета, у опште, а овде без тачно означеног предмета не може бити уговора. Да је наименовање суднја услов за постанак уговора, доказује се и текстом поменутих §-а 436. и 43Р. аи при родом уговора, јер кад се већ уговорачи, сложе да им извесни, тачно означен спор, пресуди изборни суд, за што не би именовали и судије те да знају бар ко ће им судити. Практика ова, у осталом, двогубо греши, кад од три услова, које §. 436. гр. пост. прописује за постанак уговора. издваја баш писмено, пол. влашћу потврђено, и њему даје важност, нстина, само као услову за доказ, док осталим двама условима неда никакву, пошто се писмено као доказ може лако и накнадити и заменити. На прилику, за што и приватна исправа не би овде могла послужити за доказ или ти признање, као и у другим неким законодавствима? Ако се §. 436. гр. пост. разуме тачно, као што га ми разумемо, његов смисао постаје, за свакога јасан као дан, и свака је његова реч на своме месту, узме ли се да услови, које он излаже, служе за доказ, а не за поетанак уговора, онда се више не разуме ни он, ни §-фи 437. и 438. гр. пост. који стоје с њим у вези. У ствари, сви се они, као сунђером, бришу из закона, јер се остављају без икакве могуће примене, али сумњамо, да је за тумачење закона дата судовима п толико велика слобода. (Свршиће се).

ЗАШТНТА ДРШАВМН1 СТВАРИ тткшк 4 е е ? а МКНКС1АР ПРОСВЖЕВ Е ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА.

(Пзставав) 17. — 2. «! $@вр&%ај ешсшласно одуггге Дршавмлв, — Каноиско је право, а парочито средњевековн® теорнја и практика модификовала, ж на основу шнроког тумачења једног канона (т. зв. Сапоп ВеАт(едгеп<1а с. 3. С. 3. ^и. 1.) веома јако рашнрила ржмскн интердикт ппс1е VI. И тако је ова тужба: 1) давана не само држаоцу, него и сваком прндржннку или детентору. 2) она се распростирала на све случајеве, у којима је држалац губно државину противу своје воље, вроНпт, н. пр. услед наснља, преваре, крађе, утаје и т. д., 3) не само ради повраћаја покретних већ и непокретних ствари у државину, и најпосле 4) она је застаревала тек за 30 година. Осем тога, ова се тужба допуштала не само против извршиона протнвправног дела, 8роКа(ог-а и његових наследника, већ и против свакога, ко је год одузету ствар у државину задобио знајућн да је она ранијем држаоцу била одузета. Ова се тужба, овако раширена, називала гетесНпт (нли асМо) вроНх, а у Општем Праву је позната под именом сиолијска тужба (8роКепк1а&е). 18. Поред ове тужбе, Канонско је Право завело било н ехсер(Јо §роШ. Овај се приговор еастојао у овлашћењу држаоца, који је самовласно лишен био државине, а кога је сполиатор био тужио за ма какво потраживање (на пр. за дуг од зајма), да може у одбрану своју истаћн овај ароКит тужитељев и тражити, да се најнре успостави поремећено државничко стање, дакле, да му тужитељ врати одузету ствар у државину, к док овај то не учини, да не мора ништа на тужбу његову одговарати. Но овај се приговор морао најдаље за 15 дана доказати. Доцније је тај приговор напуштен. Ш. — Ш. Отрана еувремка законодавства. — Као што смо напред већ рекли, и сва сувремена законодавства дају државини особену судску заштиту. ж то дају јој је као таквој, то јест као иросто фактичкож стату , без обзира на то, да лк је дотнчнж држалац ствари илн права уједно к правно овлашћен (на пр. као сопственик), да дотнчну ствар држм нли није; као н то, да за ту заштнту у евнж тнм законодавствнма постоје особеие, државинске тужбе , редовно по две , једна за заштжту дрзкавнне од самовласиог узнемира-

') Вадк 8ау?Јшу ТгаНе г.е 1а роааезашп §. 60., нарочито Бгике, Веа^х стр. 177 ВеаМгМадеп, §. 20.