Бранич

Страна 52.

Б Р А Н И Ч

Број 5.

његовом детету част одузели, суров човск, до крајности покварен, који од више година стоји у забрањенпм односима са својом ћерком. Сада је и девојка признала, да је она два радепика нису силовалп и да је она судове обманула. Парнпца ће се опет обновитп, а оба осуђенпка већ се враћају у Француску. Све је то пронађено услед неуморног пожртвовања матере Жанетове. Не правосуђе, него ова сирота жена, једна праља пз Ањпјера, годпнама је истражпвала доказе за невиност свога снна и свога зета. Заиста је дирљиво читати извештаје, шта је ова епрота жена, у љеном материнском болу трпела и чинпла, са каквим је јунаштвом и издржљивошћу своме цпљу тежпла. Ова жена из народа пзгледа као некаква идеална појава, а правосуђе претрпело је у овој ствари опет један тежак удар. Кад се све то види, лако се појмп, за што сиромашан народ мрзи судије, нарочито кад се има у виду, да се према сиротињи врло често површно н лакоумно постуца. док на против кад су у питању фииансијске варалице пли нолитичкп кривци, истрага према њима нема краја, тако да се често цела кривична истрага заборави и да се врше сви могући обзири. С тога мрзи сиротиња у Француској на судије и за то је Равашол бацио своје бомбе у судијске куће, Главни је узрок овој појавп како у антиквпрпраном кривичном поступку, тако н у начину, којим се судпје именују. Протекција н полнтична клнка играју ирп томе значајну улогу. Само кад ово престане, биће боље н неће се дешавати овакве непојм.љиве судске заблуде. А дотле важиће још нзрека чувеног правника Дипен-а, којп рече: „Кад бп ме окривилп, да сам украо звона са Нотрдамске цркве, ја се не бп позпвао на своју невпносг, него бп нре свега бегао."

ИЗ СУДНИЦЕ

VIII. Рок за предају роч. позкша париичаим странам1 не моксе бити кра&а од осам да а. (Одлука оиште седнице Касационог СудаЈ. У спору Р. из Беча нротив В. пз Пожаревца, због дуга, ножаревачкп Првост. Суд одреди рочиште на дан 11. Марта ове год. Тужени примп позив за рочиште 5. Марта, дакле на шест дана пре рочишта, зато јави Суду, да му је позив неблаговремено предат и затражи друго рочиште. Суд, сматрајући да је туженоме благовремено позпв предат. донесе пресуду о главној ствари. По жалби туженога Касациони Суд примедбама свога II. оделења од 18. Септембра 1897. Бр. 4657. понншти пресуду пожарев. Суда из разлога: „Суд је погрешио, што је овај спор пресудио, кад позив за рочиште тужени ннје благовремено иримио. Кад је

туженп по гласу рецеписа позпв прпмио 5. Марта, а рочиште било после шест дана — 11. Марта, а по §. 116. грађ. суд. пост. рок не може бити краћи од осам дана, онда је Суд противно §. 137. тач. 4. грађ. суд.. иост. пресуду изрекао, кад је тужени друго рочиште тражио." Пожаревачки Првостопени Суд даде своје протпв разлоге: Суд сматра, да се §. 116. грађ. суд. пост. не може довестн у везу са тач. 4. §. 137. грађ. суд. пост. за то, што је суд прилпком одређпвања рочишта упућен на §. 124. грађ. суд. пост. пошто се рочишним позивом парничарима не даје никакав рок за извршење каквог посла са последнцама везаним за исти предстанак Суду, при чему Суд има да води бригу једино о томе: да лп ће парничар од пријема позпва до рочишта имати толико времена, да може доћи Суду, у чему се и састоји она благовременост," о којој говорп тач. 4. §. 137. грађ. суд. пост. Да се овај законски проппс има овако разуметп, Суд се поред свог разумевања позива и на ранију одлуку опште седнице Касацпоног Суда, пзнету у збпрцп г. Ст. Максимовића књ. II. стр. 151. Но Касационп Суд у својој општој седници од од 4. октобра 1897. нод Бр. 6609. одржи у сили прпмедбе свога оделења а одбаци протпвразлоге пожаревачког Првост. Суда. Саопштио Драгић. Павловић.

IX. За кривице из §. 168. крив. зак. 1 ) не мозке ее узети олашнавна околност из §. 59. тач. 2. 2 ) јер је законодавац то ве^ћ имао у виду, при одре-ђивању казне. (Одлука оиште седнцце Касацгсоног Суда). Код ваљевског Првоетепеног Суда оптужена је Д. што је своје ванбрачно мушко дете уморила и бацила унећину „Звекару", где је дете 18. Октобра 1894. нађено. Државни тужилац тражио је, да се казнп по §. 164. тач. 2. 8 ) крив. зак. Пресудом од 3 0. Октобра 1895. Бр. 25.348. Ирвостепени Суд, по §. 164. тач. 2. крив. зак., осудп је на две године робпје и да плати трошкове учињене. ') §. 166. каз. зак.: „Мати, која своје ванбрачно дете тајно упропастн, или га дозводн упропастити тако, да се због тога не би могло дознати, да ли је дете живо или мртво рођено, или да се не зна, ни гд» се дете ни у ком стању находи, да се казни затворои до 2 године". *) §. 59. т. 2.: ,Ако је кривац тешком невол>ом, кли чијим наговором, или преваром, или заповепЛу, или претњам на зло дело наведен", ') §. 1.64.: , Мати која своје дете од порођаја ва 24 сата,. или ако се докаже, даје мучно стање породил.е јопг непрестанотрајало, и после 24 сата убије, да се казни : 1). ако је дете брачно, робијом до десет година ; 2), ако је дете ванбрачно, робијом до шест година.