Бранич

Број 5.

Б Р А

Н И Ч

Страна 51.

Пресудом поротног суда С. је ослобођен као некрив. Исто се овако поступа и у случајевпма, кад се коме што украде, а не зна се злочинац, с том разликом, што тада излазе на међу села, и ту бацају сваки по један камен, кунући злочинца, као и у првом случају. Како смо поуздано сазнали, овај је обичај бпо у поменутом селу и за време Турач-а, — а да ли постоји још где год, и од када датира, нисмо могли сазнати. Вредно би било испитати, да ли још где год, т. ј. још у ком крају, постоји овај обичај; нарочито, је ли био још у коме времену, осим казаног, — за време Турака, како би се могло оценити, да ли је ово и овакво доказно средство постојало у стар<>м српс<ом праву. Није ли, управо овај обичај, остатак из системе правних доказа у кривичним делима, у старом нашем праву, — као што су: судбина или божији суд, познат у народу под именом: Мазија; 1 ) по том друге врсте докази: прав дање с водом, душевници, сок, котао, рука, опште кривичне јемство в друге установе, које су всЈ ј нроучене и испихане у студијама правних историчара, на историји старог српског права. 3 ) Од таквог пспитивања зависиће, хоће ли се моћи уврстити п ово доказно средство т. ј. овај и ова^ав обичај, у ред поменутих доказа у старом нашем праву, о каквом доказу, као што је иознато, нема ни помена у данашњем нашем кривичном поступку. Зајечар. Мид. М. Станојевић. Судија

СУД СКЕ 3 А Б Л У Д 2.

Правницнма је познато, колнко је невпннх жртава до сада бпло у хроннцп правосуђа услед судских заблуда. Данас се не само правници, него скоро цео ннтелигентан свет занима вестнма, којпма је смер, да се на основу прпбављеног матерпјала, обнови парнпца протпв Француског каиетана ДрајФуса, за кога ће се, ако сви изгледп не варају, моћи доказатн. да је невпно осуђен. 1) Г. А. Јовановић: „Историјеки развитак српоке звдруге." Веоград 1896. В. чланак : „Ред парничења и бесплатно суђење у старој српској држави." Стр. 1)6. у „Приносцима 8а историју ^рп. права." 2 ) Паладки : „Душанов заковик." У преводу од Бг. Ј. ШаФар^ка „Гласник друштва српске словесности." II. књ. 1849. ,,Зчконик СтеФана Душана цара српског." Издао и објаснио Ст. Новаковић. 1870. „Систем доказа у нашем законодавству" у „Теорвји суд. доказа" од П. Ј. Савића. 1886.; горе поменуту књигу г. Јовановића и др. у којима су нроучене горе нобројане установе и њихова значења.

Поред ове ствари, јавно мишљење у Француској у последње доба много се занима неправичним осудама и судским заблудама, које су обратиле пажњу правничког света на потребу реФорме судства, „ша §1в(;га1иге". Те пресуде и те судске заблуде, дају се, не правдати, него само објаснити застарелим судским постуиком, који у Француској постоји и за који је крајње време да се измени у сувременом духу. Случај о коме се сада веома много говорп, тпче се лекара Лапорт-а. Болесннца, којој је он при порођају асистирао, умрла је. Ствар је дошла до знања судског и истражни судија одмах је притворио младога лекара, и тај је прнтвор трајао неколико месеци. Међутнм јавно мпшљење обратп се у његову корист. Увидело се, да је невпн. На претресу највећи ауторитетп медецннског Факултета исказаше у корист оптуженога. Најчувенпји парпски акушери увераваше пред судом, да у датом случају не би друкчије поступили, него што је радио Д-р. Лапорт. Но које из онозиције против медецинског Факултета, које из намере да не дезавупше нстражног судпју, који је Д-р. Лаиорта већ у напред као кривца сматрао, — суд осуди оптуженог на три месеца затвора. Јавно мишљење било је просто упрепашћено овом пресудом. Највнђенпјн умерени, консервативни листови отворено су изјавили своје негодовање о овоме спору, али нису бшш у стању, да ствар измену. На кратко време после тога обелоданиле су се све судске заблуде, које је изазвао Ј оспф Ваше (Уаећег). То је сулудаста скптница, који је неколико годпна тумарао по Француској, и куд је год стигао, он је убпјао пастпре п пастпрке. Број доказаних му злочпна прелази за сада 20. Због убистава, које је он извршио, оптужени и осуђенп су толнки невпни. Познат је само један једити случај, да су се судије одсудно противилп оптужби једног окрпвљеника, који је по њиховом мишљењу био невпн. Иначе су пстражне суднје врло лакомо поступали п толики су невинп месецима лежали у истражном затвору, док је убица без сваке препреке од полицпје и судова, вршио даље своја грозна крвна дела. Овпм Фактима, која не представљају у најлепшој боји стање правосуђа, придружује се и случај Делма. Човек неки тога имена стављен је у притвор у место некога пробисвета, кога судови одавно траже, а који се зове Далма. Истражпп судија нпје прнметио, да се притворени зове Делма а не Далма. Паипакје притворени имао муке, докје своју невиност доказао. На послетку обелоданила се ово дана још једна страшна судска заблуда. Два млада раденика, Жане и Леже, осуђени су на 20 година робије и одведени су у Нову Каледонпју, што су, како се тврдило, силовали једну девојку од 14 годнна. Међутим се иосле доказало, да је девојка, чија је сведочба изазвала осуду оба радника, била хистерична лажљнвица, као и да јс њен отац, који је ону двојицу денунцпрао, као да еу